Zapadna konferencija: Potera za Warriorsima

Nakon analize Istoka, logično je da na red dolazi i Zapadna konferencija. Opšti je utisak da je u pitanju jača polovina lige, a dodatna potvrda toga je i veliki odlazak kvalitetnih igrača sa istočne obale SAD-a u toku ovog prelaznog roka. Neke ekipe su ostale gotovo nepromenjene, ali neke su drastično promenile svoje sastave i sada je pravi momenat da se vidi ko je kako prošao na letnjoj NBA pijaci. Kako smo prošle godine dosta dobro procenili snage i u ovoj konferenciji, pokušaćemo da još bliže predstavimo većinu ekipa i predvidimo njihov plasman.

Krećemo od favorita za osvajanje šampionskog prstena. Na Zapadu, ali i u celoj ligi, glavni favorit je aktuelni šampion – ekipa Golden State Warriorsa. Nakon poraza u finalu od strane Clevelanda pre dve godine, agilna uprava Warriorsa je dovela jackpot prošlogodišnjeg prelaznog roka, Kevina Duranta, i time postigla pun pogodak. Ove godine od bitnijih igrača stigao je samo veliki hvalisavac iz LA Lakersa Nick Young. On je igrač koji će se verovatno idealno uklopiti u šutersku filozofiju ove ekipe, ali pre svega kao igrač s klupe. Iako generalno loš defanzivac, mogao bi odlično da popuni prazninu kada se glavni igrači odmaraju i zajedno sa Andre Igoudalom i Shaunom Livingstonom da bude prevaga sa klupe uz uvek zanimljivog Javala McGeeja. Kao što se da primetiti, rotacija je gotovo nepromenjena pa je ekipa iz Oaklanda veliki favorit da se i četvrti put zaredom nađe u NBA finalu. Treba podsetiti da ovaj tim ima najbolje tri i četiri vezane sezone u istoriji lige, a osvajanjem treće titule u poslednje četiri godine bi najverovatnije obezbedili mesto u istoriji kao najbolja ekipa koja se ikada pojavila na košarkaškim parketima.

Međutim, to neće biti nimalo jednostavno. Warriorsi su umeli, doduše retko, da pokazuju znake slabosti, a to će pokušati pre svega da iskoriste Houston Rocketsi koji su ove sezone žrtvovali polovinu tima u pokušaju da se približe tituli najbolje ekipe koju ima Zapadna konferencija. Doveden je Chris Paul, igrač koji je u dosadašnjoj karijeri imao katastrofalne timske uspehe, ali koji je i dalje jedan od najboljih igrača na poziciji playmakera i koji će rasteretiti Jamesa Hardena. Harden će ove sezone igrati na svojoj prirodnoj poziciji beka šutera, što znači da od popularnog Brade možemo očekivati još veći broj šuteva. Pored Paula, u Houston su sleteli i veoma korisni PJ Tucker, kao i Tarik Black i Luc Mbah a Moute. Uz Erica Gordona i Trevora Arizu, ova ekipa ima potencijal da ponovi uspeh od prethodne sezone, a to je u najmanju ruku da bude u vrhu Zapada. Za dalje će im biti potrebna i mnogo bolja odbrana nego prošle sezone, a tu bi glavnu reč trebao da ima upravo Chris Paul. Iako su na kraju prelaznog roka ostali uskraćeni za trade sa Knicksima i dolazak Carmela Anthonyja, ova postava ima šanse da ode bar korak dalje nego prošle sezone. Nikako se ne sme potceniti neverovatna forma i konstatni napredak Jamesa Hardena, kome je titula MVP igrača prošle sezone izmakla najverovatnije samo zbog velike pompe koju je imao njegov bivši saigrač Russell Westbrook zbog triple-double proseka, prvog nakon sličnog ostvarenja Oscara Robertsona u sezoni 1961/62. Podsetimo, Robertson je te godine završio tek kao treći u izboru za najboljeg igrača godine, u jednoj od najspektakularnijih sezona ikada što se tiče individualnih rezultata igrača.

Iako ove dve ekipe slove za glavne favorite sa zapadne obale, sada ćemo malo analizirati i ekipe koje ih mogu iznenaditi. Prva među njima je ekipa koja bi geografski morala da bude na Istoku, a koja je bila i jedini promašaj kada se na ovom portalu secirala Zapadna konferencija uoči prošle sezone. Ovaj put čini se da je trener Tom Thibodeau pogodio sa tradeovima. Klupa Timberwolvesa je prošle godine bila verovatno najgora u čitavoj ligi, a pored neiskustva startne petorke igra bi potpuno pala kada bi ušao bilo ko od rezervnih igrača. I kao takvi, Wolvesi su uspeli da imaju 31 pobedu, a ove sezone se može očekivati drastičan napredak. Doveden je igrač koji je specijalista za postizanje koševa nakon ulaska u igru, Jamal Crawford iz LA Clippersa. Čak tri puta je proglašavan za najboljeg šestog igrača, a i pored skoro 37 godina odlično se nosi sa dosta mlađim suparnicima. On će najverovatnije predstavljati kratkoročno rešenje Wolvesa, ali rešenje koje može da bude pun pogodak ove godine. Pored njega, umesto dugogodišnjeg playa Ricky Rubija, stigao je jedan igrač sličnog profila, ali mnogo boljeg šuta, a to je Jeff Teague. Taj Gibson je doveden u pravim igračkim godinama, a on je pored toga neko u koga je trener Thibodeau imao poverenja još u Bullsima. Naravno, najveći dobitak za ovu ekipu je dolazak All-Star krila Jimmyja Butlera, a pored već ustaljenih Andrewa Wigginsa i Karl Anthony Townsa, petorka zaista deluje zastrašujuće. Postavlja se pitanje samo da li će tim kliknuti, odnosno da li će sve ići po planu, jer je poznato da su u Minnesoti svake godine velika očekivanja, ali i velika razočarenja uglavnom već na pola sezone. Ovaj put deluje da imaju sve što je potrebno ne samo da uđu u playoff (u kojem su zadnji put bili 2004. kada su u finalu Zapada izgubili od Lakersa, a to je trenutno najduži takav niz neke ekipe u NBA ligi), nego čak i za neka viša mesta. Samo da ih zaobiđu povrede, jer je Thibodeau i u Bullsima, a i sada u Wolvesima poznat po tome da startne igrače drži veoma dugo na parketu, a Zapadna konferencija bit će puna teških utakmica.

Prošle sezone smo predvideli da bi još jedna neuspešna sezona mogla značiti i kraj ekipe Clippersa kakvu smo gledali godinama. Ta priča je dobila je svoj (očekivani) epilog – Chris Paul je prosleđen u konkuretni Houston, JJ Redick je sreću potražio u Philadelphiji, a klub su napustili i Jamal Crawford, Luc Mbah a Moute i Raymond Felton. Reklo bi se da je druga ekipa iz Los Angelesa ušla u rebuilding, ali umešnost uprave je pokazala da nije tako i Zapadna konferencija mogla bi opet gledati Clipperse visoko plasirane. Mesto startnog playa bi mogao da zauzme Miloš Teodosić, a tu je još i Austin Rivers. Pored njih dvojice, sada je tu i Patrick Beverly koji je stigao iz Rocketsa, a on je bio saigrač sa Teodosićem u Olympiakosu pre nekoliko godina i sa njim se odlično slaže. Dolazak Danila Gallinarija i Lou Williamsa je još više raširio ofanzivnu lepezu Clippersa, a nju popunjava i Sam Dekker, krilo sa solidnim šutem spolja koje je takođe stiglo u dogovoru sa Rocketsima. Willie Reed bi na mestu centra trebao dostojno da zameni DeAndre Jordana. Pored glavnog igrača ekipe, Blake Griffina, ovaj tim deluje veoma zanimljivo za gledanje, a sezona će pokazati da li smo bili u pravu kada smo ih stavili na listu ekipa koji mogu da imaju visok plasman.

Zapadna konferencija u svom doigravanju trebala bi imati ekipu San Antonio Spursa, ali i Denver Nuggetse, ekipu Nikole Jokića. Dolaskom Paula Millsapa uz samo jedan bitan odlazak (Danila Gallinarija) ovaj tim sa severa Amerike deluje dosta bolje od New Orleans Pelicansa i Portland Trail Blazersa koji bi trebalo da im budu glavni konkurenti u borbi za playoff.

U New Orleans je, posle dosta tubanja prethodne sezone, stigao Rajon Rondo koji će kao i u Kingsima ponovo imati priliku da igra sa DeMarcusom Cousinsom. Pored Ronda, stigao je i specijalac za defanzivu Tony Allen, pa se čini da bi u Smoothie King Areni ponovo mogli da se nadaju playoff mečevima. Svakako da to dosta zavisi i od samog Rondoa, čije je problematično ponašanje poslednjih sezona više činilo štetu i timu i njemu samom. Sada igra sa još jednim velikim potencijalom Anthony Davisom, koji ako bude bio zdrav (što je veliko pitanje) može biti i najbolji igrač lige na svojoj poziciji ove sezone.

Sada stižemo i do ekipa koje bi, prema našoj proceni, mogle da razočaraju ove sezone, makar u odnosu na ono šta se očekuje od njih. Iako je Oklahoma ove sezone dovela dva veoma zvučna pojačanja u vidu All-Star igrača Paula Georgea iz Pacersa i Carmela Anthonyja iz Knicksa, ova ekipa deluje sjajno samo kada se pogleda startna postava. Klupa će biti veliki problem, a svako ispadanje iz rotacije (povrede, slaba forma) jednog od tri glavna igrača, računajući i Russella Westbrooka, dovešće i do neplaniranih poraza jer Zapadna konferencija traži maksimalni angažman. Playoff im je, čini se, zagarantovan, ali ništa više od toga. Odbrana i dalje deluje neuverljivo, a ako se taj segment igre popravi u toku sezone, možda u doigravanju možemo da vidimo i nešto više od Thundera.

Druga dve ekipe od kojih se očekuje strmoglav pad su timovi Utah Jazza i Memphis Grizzliesa. Za Grizzliese se, i pored prisustva Marka Gasola i Mikea Conleya, čini da ove godine neće biti mesta u playoffu, dok je Utah najverovatnije odradila najgore moguće leto. Iako je uprava Grizzliesa pustila veterane Tonyja Allena, Vince Cartera i Zacha Randolpha, dolasci Bena McLemora i Tyreke Evansa ne deluju baš ohrabrujuće, a playoff je sada najverovatnije nedostižan. Previše je tu prosečnih igrača, role playera, pa će i glavnim zvedama ekipe biti dosta teže. Verovatno će se najviše osetiti odlazak Zacha Randolpha koji je bio pravi komandant i garant sigurnosti kada uđe u igru sa klupe. Koliko je bio bitan ovoj ekipi govori i činjenica da je uprava Memphisa najavila povlačenje njegovog dresa nakon završetka njegove karijere.

Utah Jazz su napustili startni igrači Gordon Hayward i George Hill, dok su stigla tri internacionalca – Ricky Rubio, Thabo Sefolosha i Jonas Jerebko. U veoma jakoj konkurenciji koju nudi Zapadna konferencija, deluje kao da su Jazzeri izgubili ovo leto, a vreme će pokazati da li smo bili u pravu. Ne treba ispustiti iz vida da startni play Rubio, i pored velikog potencijala, još uvek nije pokazao nikakav (ili veoma slab) napredak u svojoj igri. Šut spolja mu je još uvek veoma problematičan, Joe Johnson je vec zašao u godine, a ako Derrick Favors bude imao problema sa povredama kao što je imao u prethodne dve godine – možemo očekivati lošu godinu za Jazzere.

I kako završiti analizu bez LA Lakersa koji su ovo leto bili pod velikom pažnjom javnosti, kako uostalom i zaslužuje ova ekipa zbog svoje sjajne istorije? U tim su od iskusnih igrača stigli Brook Lopez, Andew Bogut i Kentavious Caldwell-Pope, ali fokus nije na njima, već na rookie igračima Lonzu Ballu i Kyle Kuzmi. Pored i dalje tinejdžera Brandona Ingrama, budućnost ove ekipe deluje sjajno. Ipak, ako ovi rookieji igraju kako rookie igrači obično igraju, a imaće minutažu, od njih se može samo očekivati samo napredak po broju pobeda u sezoni, ali nikako i plasman u doigravanje. Ova godina bi mogla da bude pripremna za ove mlade igrače, među kojima je i Ivica Zubac, da se spreme za predstojeće leto kada se može očekivati i potpisivanje nekog velikog imena (spominje se čak i LeBron James) nakon čega bi zlatno-ljubičasta polovina Los Angelesa ponovo mogla da bude u centru dešavanja. Za nešto više biće potrebno i puno sreće.

Sa LA Lakersima smo završili i predstavljanje konferencije koja je po svim pokazateljima jača, a to je Zapadna konferencija.  Sezona počinje nešto ranije nego što smo do sada navikli, već 17. oktobra, i trajaće do 11. aprila kada će po osam najboljih ekipa iz obe konferencije krenuti u eliminacione borbe. Do tada ćemo uživati u zvaničnim utakmicama koje se nisu igrale za ljubitelje NBA lige predugih četiri meseca i pet dana.

Autor: Srđan Nikolić

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *