Zapadna konferencija NBA lige – najava

Uvod u novu sezonu započet će Zapadna konferencija NBA lige. Razlika između Zapada i Istoka je trenutno tolika da bi mogli bi slobodno da pričamo da postoji prva i druga NBA liga kada bi se nekako Boston i Philadelphija prebacili ovamo. Iz ove konferencije najverovatnije stižu i budući NBA šampioni, ali sam put do finala neće biti nimalo lak nijednoj ekipi.

Ono što je jako bitno za sve ekipe jeste – da se izbegnu povrede. Primera je, naročito na Zapadu, bilo veoma mnogo. Očigledno je bilo kako ekipe koje ostaju bez glavnih igrača padaju u playoffu ili tokom sezone. San Antonio je imao velikih problema bez Kawhija Leonarda, Portland je imao problem sa slabom formom Damiana Lillarda u prvoj rundi, New Orleans Pelicansi su bili osakaćeni neigranjem DeMarcus Cousinsa, a Houstonu je za finale nedostajao samo zdravi Chris Paul. Oklahoma bi sa Andre Robersonom, specijalistom za odbranu, bila sigurno mnogo opasnija u duelima sa Jazzerima. Utah je dobar deo sezone bila ispod crte za playoff zbog neigranja Rudyja Goberta, a njegov povratak je doveo Utah do drugog kola. Neigranje Jimmyja Butlera uslovilo je da Minnesota bude na ivici eliminacije i pored toga što je ekipa prepuna mladih i talentovanih igrača. Čak su i šampioni, ekipa Golden State Warriorsa, bili u problemima. Od small ball death squada najviše mečeva je odigrao Klay Thompson, tek 73. Steph Curry je bio odsutan 31 utakmicu i sve je to rezultiralo drugom pozicijom na Zapadu i umalo eliminacijom. Konačno, Denver je ostao jednu pobedu “kratak” za playoff jer od sedam najbitnijih igrača samo su Will Barton i Jamal Murray odigrali gotovo sve utakmice. Paul Millsap je recimo odigrao samo 38 mečeva, a Millsap je pre ove povrede bio četvorostruki vezani All Star igrač na Istoku.

Sa ovim uvodom želimo samo da pokažemo koliko se zapravo čini tačnim ona naša teza koju ovde objavljujemo svake godine uz predviđanje – da sva očekivanja vrede samo za momenat pred sezonu, jer svaka promena igrača, trenera ili povreda uslovljavaju plasman i remete planove. A kako je i Zapadna konferencija NBA lige mnogo jača od Istoka, povrede se još više mogu odraziti na sam plasman na kraju sezone.

Ipak, ono što znamo sigurno je da su aktuelni šampioni, ekipa Golden State Warriorsa, i dalje glavni favoriti za osvajanje titule. Čak i veći favoriti nego prethodne sezone! Zašto? Prvo, moramo da se vratimo na završnicu godine i playoffa. Dosta povreda uticalo je da ekipa odustane od borbe za prvo mesto u konferenciji, ali takav raspored ih je zamalo koštao finala. U finalu Zapada, Houston je imao i prednost u pobedama i domaći parket i bio u formi, ali nije imao zdravog Chris Paula. Golden Stateu jeste nedostajao Andre Igoudala, ali je ostatak rostera bio pun. Tu su na površinu izašli i drugi problemi, a to je suviše “tanka” klupa na kojoj sem Igoudale i Livingstona nije bilo pouzdanih igrača. Međutim, ionako najbolji menadžment lige je rešio da prevaziđe i samog sebe. U prelaznom roku prvo je produžen ugovor Kevinu Durantu, sigurno jednom od najboljih igrača lige. Nakon toga je doveden All Star igra i, pre povrede, verovatno najbolji centar lige DeMarcus Cousins za minimalac. Kako stoje stvari, Cousins će se možda u tim vratiti odmah posle Nove godine, što je do pre dva meseca bilo nezamislivo. Ekipu su napustili centri Zaza Pachulia i JaVale McGee, David West se penzionisao, dok uprava nije ponudila nov ugovor Nicku Youngu. Pored Cousinsa, stigli su Jonas Jerebko iz Utaha i pred kraj prelaznog roka Tyler Ulis. Sa drafta je stigao šuter Jacob Evans i ekipa je kompletirana. Tokom sezone će centri Bell, Jones i Looney imati priliku da se razvijaju dok svoju poziciju ne zauzme Cousins, ali to može biti korisno za sve. Ono što može da zabrine navijače Warriorsa je to što ova sezona može biti “labudova pesma” ove generacije. Četiri vezana finala, tri titule, i još jedan pokušaj za Klaya Thompsona i Kevina Duranta nakon čega mogu da menjaju sredinu. Računa se takođe da će Cousins nakon ove godine sigurno otići u ekipu koja će moći da ga plati na onom nivou na kom je bio pre povrede. Čak je i trener Steve Kerr izrazio zabrinutost oko takvog razvoja situacije, ali i nadu da će ostati na okupu i nadalje.

Veliki izazivač bi trebalo da bude ekipa Houston Rocketsa. Prošle sezone je napravljen odličan posao, odigrana je najbolja sezona u istoriji tima, ali je jedna pobeda nedostajala da ova ekipa uđe u finale i, najverovatnije, osvoji prvu titulu još od 1995. godine. U ekipi se nalazi i MVP lige James Harden, jedan od najboljih playeva sveta Chris Paul, kao i Clint Capela – igrač zadatka koji može mnogo, ali će tumbanje rostera svakako uzeti danak. Uprava je morala da reaguje mnogo brže, a igrači su se na kraju nalazili po sistemu – šta preostane. Otišli su Trevor Ariza i Luc Mbah a Moute, igrači koji su bili specijalisti za odbranu. Otišao je i Ryan Anderson, a i Paul i PJ Tucker već polako ulaze u veteranske godine. Ipak, ono što su doveli ovog prelaznog roka može biti dovoljno, s obzirom da je taktika trenera Mike D’Antonija vrlo jednostavna, ali i efikasna – igraj sa sedam ili osam igrača i šutiraj što vise možeš. Carmelo Anthony će verovatno imati poslednji ozbiljni pokušaj da dokaže klasu koju neosporno ima, ali koja je poslednjih sezona u velikom padu. Marquesse Chris je krilni centar i došao je iz Sunsa, a u Houstonu se nadaju da će kod njih napokon proraditi. Ima samo 20 godina i vreme radi za njega i to je ono na šta se računa. Stigao je i Brandon Knight iz Sunsa, igrač koji prethodne sezone nije odigrao nijednu utakmicu, ali koji bi, ako se vrati u formu od ranije, mogao biti odlična zamena za Paula. Tu je i Michael Carter – Williams, play sa jednim od najboljih rookie meceva u istoriji NBA lige (u prvom profi meču postigao 22 poena uz 12 asistencija, 9 ukradenih lopti i 7 skokova za pobedu Sixersa protiv sampiona lige, ekipe Miami Heata). Na papiru zvuči sjajno, ali je veliko pitanje kako će se kockice poklopiti. Ako sve bude idealno, onda su oni najveća pretnja Warriorsima ove sezone.

Ako su Warriorsi veliki favoriti, a Houston prvi izazivač, na Zapadu bi probleme mogla da pravi i ekipa – Oklahoma Thundera. Ali samo ako ostanu potpuno zdravi. Prošle sezone smo videli kako na ekipu može da utiče povreda samo jednog, ali veoma bitnog igrača – Andre Robersona. Russell Westbrook sada ima odličnu rezervu u vidu Dennisa Schrodera, Paul George bi morao da se vrati u punu formu, na centru je izuzetno korisni Steven Adams, a tu je i Jerami Grant. Stigla je i zamena za Adamsa, Nerlens Noel, koji se u prve četiri profesionalne sezone borio više sa povredama nego sa protivničkim centrima. Ako bude potvrdio svoj šesti pik od pre pet godina, dobijamo već veoma zanimljivu postavu kao odgovor Warriorsima. Ono što bi mogao ipak da bude problem je to što su na klupi Alex Abrines, Patrick Patterson i Raymond Felton. Solidni igrači, ali premalo za velika dela. Čudi situacija da nije produžen ugovor Corey Breweru koji se pokazao kao sasvim dobar u njihovoj rotaciji i koji i dalje nema klub. Nažalost, mora se priznati da je najbolji potez bio rešavanje Carmela Anthonyja. Ostatak ekipe je isti, i ako ih zdravlje posluži – Grmljavina bi mogla da se čuje daleko.

Nakon ove tri ekipe, dolazimo i do timova koji mogu da iznenade ove sezone. A na Zapadu iznenaditi bilo koga znači biti konkurentan u doigravanju. Možda neće moći da računaju na titulu, ali New Orleans Pelicansi su sigurni učesnici u playoffu. Možda čak i sa pozicije koja im omogućava prednost domaćeg parketa. Anthony Davis je neverovatan, a Jrue Holiday igra najbolju košarku u životu. Ekipu su napustili Rajon Rondo i DeMarcus Cousins, ali su Pelicanse pojačali Julijus Randle, Jarret Jack i Elfrid Payton. Ako se Randle pokaže onakvim kakvog su ga Lakersi želeli ove četiri godine koliko je bio kod njih onda će Pelcainsi imati dosta razloga za radost ove sezone. Rondo, koliko god dobar bio, previše je svojeglav igrač koji zahteva loptu u rukama tokom većeg dela napada, a Jack i Payton, koliko god da možda nisu na tom nivou, mogu da daju drugu dimenziju ovoj ekipi. Kod ove ekipe postoji samo jedan znak pitanja – koliko može Davis da odigra, a da se ne povredi? U slučaju da bude zdrav kao prošle sezone, Davis bi ove godine mogao i do MVP naslova. Dakle, sve oči za uspeh ove ekipe će biti uperene na njega.

Sledeći će se na skeneru naci igrači iz najpoznatije (sorry Celticsi) franšize NBA – LA Lakersi. Dovođenjem LeBrona Jamesa momentalno se promenila apatična slika ovog posrnulog giganta. Lakersi po prvi put u svojoj istoriji nisu igrali playoff pet godina zaredom i to je u najmanju ruku – nedopustivo. Za 71 godinu postojanja, Lakersi nikada nisu propustili više od dve vezane sezone u playoffu, a ukupno tek pet puta nisu igrali u doigravanju sve do 2014. godine. Onda su vezali već spomenutih pet godina bez doigravanja i uprava je na čelu sa Magicom Johnsonom rekla – dosta. Dovođenje Jamesa je uslovilo i odlazak nekolicine igrača, pa su Lakersi tim sa najviše promena u odnosu na kraj prethodne sezone. Od 24 igrača koji su nastupali za Lakerse, samo ih je sedam ostalo u sastavu za sledecu sezonu! Medju sedam “prezivelih” se nalazi i Ivica Zubac, a veliko je pitanje koliko će ga trener Walton koristiti i ove sezone. Stigli su Rajon Rondo, Lance Stephenson, Michael Beasley, JaVale McGee, kao i tri igrača sa drafta – Moritz Wagner, Svi Mykhailiuk i Isaac Bonga. Sve u nameri da se pomogne LeBronu u osvajanju Zapada. Velika mana ovog tima je što ce na playu imati dva slična igrača – Lonza Balla i Rajona Rondoa. Odlične razigravače bez šuta. Ako James bude zadržavao loptu kao u Cavsima, obojica će biti bez lopte u rukama, a onda je njihova uloga na parketu – minimalna. Mladi lavovi Lakersa, Ingram i Kuzma, bi mogli da iskoče još više ove sezone, ali će nedostajati podrška spolja. Caldwell- Pope je tek prosečan šuter koji će ove sezone biti i manje u prilici da ima loptu u rukama, dok Stephenson i Beasley gotovo i da ne šutiraju spolja. Kako će ovo pitanje rešiti ionako nedovoljno iskusni Luke Walton koji je ista draft generacija sa LeBronom, ostaje da se vidi. Ipak, samo prisustvo Jamesa garantuje playoff, ali za sve dalje trebaće i mnogo sreće.

Sledeće dve ekipe koje ćemo predstaviti zajedno su San Antonio Spursi i Utah Jazzeri. Ekipe koje tradicionalno neguju timsku igru bez iskakanja pojedinca, ove sezone će biti sigurni učesnici playoffa, a sa postavama koje imaju i trenerima na klupi – biće opasan rival svima.

Spursi su ušli po ko zna koji put u rebuilding nakon odlaska glavne zvezde tima, ali zvezde koja prošle sezone gotovo da nije ni igrala – Kawhi Leonarda. Takođe, tim su napustile legende Spursa Manu Ginobili (penzija) i Tony Parker (Hornets). Danny Green i Kyle Anderson su takodje napustili ekipu, ali se čini da je Popovich iz njih već izvukao najbolje. Ako završe u doigravanju, Spursi će izjednačiti rekord NBA lige po dužini trajanja jedne ekipe u post sezoni zajedno sa Portland Blazersima i Sixersima kojime je to uspelo 22 godine zaredom. Dovedeni su DeMar DeRozan, All Star šuter Raptorsa, zatim Marco Bellineli koji je već igrao u Spursima i svakako poznaje sistem rada Gregga Popovicha. Tu su i Dante Cunningham i Jakob Poeltl, ali glavna snaga Spursa ionako nikad nije bio pojedinac. LaMarcus Aldridge će biti vođa ekipe, na playu će se naći Patrick Mills, dok će reket popunjavati i Pau Gasol i Rudy Gay. Sa drafta je kao 18. pik stigao Loonie Walker, a očekuje se da će Deyounte Murray pokazati svoj pun potencijal.

Utah Jazz je najočuvanija ekipa u odnosu na proslosezonski playoff. Svih deset najiskorišćenijih igrača koji su nastupali tada su i dalje u postavi, ali – sem Graysona Allena koji je dosao sa drafta – ekipa dalje nije pojačana i to je najveći minus uprave ovo leto. Playoff ne dolazi u pitanje uopšte, ali bi čak i prošlosezonski uspeh (drugo kolo) bio dobar rezultat ove godine. Ostaje žal za propuštnim prilikama tokom ovog leta koje je moglo da se iskoristi mnogo bolje.

U borbi za playoff bi, kao i prošle sezone, najveću bitku trebale da biju dve iste ekipe – Minnesota Timberwolves i Denver Nuggets – samo što sada deluje da je Denver bliži ovom ostvarenju.

Timberwolvesi su letnji prelazni rok iskoristili da trener Tom Thibodeau popuni roster sa igračima koje je ranije trenirao u Chicago Bullsima. Pored dovođenja Jimmyja Butlera, Taja Gibsona i Derricka Rosea, sada je tu i Luol Deng, a jedno vreme je išla kao šala da ce u ekipu stići i Joakim Noah i Nate Robinson. Hemija ekipe je potpuno narušena problematičnim Butlerom koji sebe vise ne vidi u tom timu zajedno sa Karl Anthony Townsom i Andrew Wigginsom. Ekipu su napustili Nemanja Bjelica koji nikada nije dobio pravu šansu u ovom timu, a za sada se ne zna da li će Jamal Crawford potpisati sa Wolvesima (verovatno nece). Sve je to dovelo dotle da će Wolvesi imati još goru klupu nego ranije, po kojoj su bili poznati. Nažalost, trener Thibodeau startere koristi do maksimuma, a to tokom sezone uzima danak koji se naplaćuje u playoffu. Ako ove godine nekako i stignu do njega, i pored svih problema, to će biti najviše sa osme pozicije gde ih čeka “čišćenje” bez obzira ko bude bio prvi.

Sa druge strane, ovo je biti ili ne biti sezona za trenera Nuggetsa Mike Malonea. Ako ove godine Denver ne uđe u doigravanje, njegova smena je neminovna. Klub su napustili Wilson Chandler, ostareli Devin Harris i povredama uništeni Kenneth Faried. Dosli su turbo play Isaiah Thomas koji može biti neverovatan ako bude vratio formu iz Bostona, kao i super talentovani Michael Porter i Jarred Vanderbilt. Ekipa deluje posloženo za playoff i samo bi neke dugoročne povrede mogle da odvoje ovu ekipu od doigravanja. Zdravi Paul Millsap i Nikola Jokić garantuju odličan par u reketu (makar ofanzivno), dok će spolja igrati Gary Harris, Will Barton i Jamal Murray. Nikola Jokić je postao lider ekipe, potpisao je fenomenalan ugovor, a ove godine bi mogao da se nada i pozivu na All Star utakmicu. Centar njegovih sposobnosti je retka pojava, zbog čega sa pravom uziva postovanje cele lige. Kao i za ekipu Utah Jazza, ostaje žal što uprava Nuggetsa nije bila još aktivnija u ovom prelaznom roku.

Sada dolazimo i do ekipa koje će, prema našim predviđanjima, predstavljati razočarenje, makar u odnosu na prošlu godinu. Prvo ćemo napisati nešto o Portland Trail Blazersima.

Koliko god delovalo neverovatno, ekipa koja je bila treća na kraju sezone u regularnom delu na Zapadu, i pored gotovo nepromenjene ekipe, vrlo verovatno ove sezone neće videti playoff. Ekipu su napustili korisni role playeri Ed Davis, Pat Connaughton i Shabazz Napier. Stigli su Seth Curry koji zbog povrede nije igrao celu prethodnu sezonu, zatim Nik Stauskas koji se do sada nije proslavio u NBA ligi, kao i dva bek šutera sa drafta – Gary Trent Jr. i Anfernee Simons. Ekipa je malo slabija nego prošle sezone, a na ovakvom Zapadu to moze biti kobno. Damian Lillard igra u životnoj formi, CJ McCollum mu je sjajna podrška kao i Jusuf Nurkić, ali odbrambeno su slabi i to će ih verovatno koštati doigravanja. Problem Blazersa su i vrlo opterećujući ugovori koji ograničavaju i dovođenje vrhunskih igrača sem ako uprava ne reši da duboko zagazi u porez na luksuz. Uglavnom, Portland čeka teška borba za playoff, a očekivanja su da se tamo nakon 10. aprila neće igrati NBA košarka.

Druga ekipa od koje se ne očekuje napredak su – LA Clippersi. Prošle sezone su završili kao deseti sa 42 pobede, a to će verovatno biti i ove sezone – u najboljem slučaju. Prošle godine je tokom sezone trejdovan Blake Griffin, a ovo leto klub su napustili DeAndre Jordan, Austin Rivers i Sam Dekker. U Grad Anđela su stigli iz Wizardsa Marcin Gortat kome će vrlo verovatno ovo biti poslednja sezona u karijeri (prema sopstvenom priznanju) i Mike Scott, a verovatno najveće pojačanje je povratak Luc Mbah a Moutea iz Rocketsa. Sa drafta su stigli Shai Gilgeous-Alexander kao 11. pik i Jerome Robinson kao 13. pik. Sačuvano je čak 12 igrača od prethodne sezone, a ako tada nisu bili dovoljno dobri za doigravanje, sigurno neće biti ni sada. Ekipa nema izrazitu zvezdu, skup je solidnih igrača, ali uglavnom igrača koji bi na drugim mestima bili igrači zadatka. Trener Doc Rivers će imati jako tešku sezonu pred sobom, a od 17 igrača na platnom spisku Clippersi bi sledećeg leta mogli da ostanu bez čak 12! Za očekivati je da “drugi tim” iz LA ovu sezonu “prespava”, pa da na leto 2019. krene u lov na slobodne agente i pikove na draftu. Drugog izbora, na njihovu žalost, i nemaju. U timu su i dalje Boban Marjanović i Miloš Teodosić, a veliko je pitanje kakvi će biti planovi uprave za njih dvojicu nakon aprila.

Naravno, Zapadna konferencija NBA lige nije kompletna bez ekipe Dallas Mavericksa. Vlasnik tima Marc Cuban je oduvek bio takmičarski nastrojen, ali ova godina može biti poslednja za čak 14 od 16 igrača koji su trenutno na rosteru Mavsa! Jedina dvojica čiji ugovori vrede više od ove sezone su rookie igrači Luka Dončić (3. pik) i Jalen Brunson (33. pik). Ovo je najverovatnije i poslednja sezona Dirka Nowitzkog (mada se sa njim nikad ne zna), a tim je pojačan sa centrom DeAndre Jordanom. Istim onim Jordanom koji se pre nekoliko godina poneo veoma neprofesionalno, obećavši Dallasu dolazak u tim nakon čega je ipak potpisao za Clipperse. Od igrača koji su prošle godine bili u sastavu više nema Seth Curryja, Yogi Ferrella i Doug McDermotta. Ono što je zanimljivo je činjenica da se vlasnik kluba, Cuban, nije preterano ni trudio da produži ugovore spomenutoj trojici. Zato je tu po treći put u karijeri Devin Harris, igrač koji je i prošle sezone nastupao za Dallas, da bi sezonu zavrsio u Detroitu. Ponovo je tu, vrlo verovatno da odradi i poslednju sezonu u karijeri. Očekivanja nisu na nivou playoffa, mada kada je ekipa Ricka Carlislea u pitanju, oni će biti svakako kadri da iznenade svakoga. Samo je pitanje šta će biti cilj sledeće godine i da li će se ova sezona pretvoriti u oproštajnu turneju Nowitzkog ili će se potruditi za nešto vise. Playoff nije opcija, a sve će oči biti uprte i u Luku Dončića.

Za ekipe poput Memphisa, Phoenixa i Sacramenta Zapadna konferencija NBA lige trenutno se čini kao prevelik zalogaj. Očekivanja su da oni zauzmu samo dno, uz nadu da ćemo se ogrešiti o Vlade Divca i Peđu Stojakovića koji pokušavaju da u glavni grad Kalifornije vrate makar deo magije koja je postojala dok su oni bili aktivni kao igrači. Pored Bogdana Bogdanovica, koji je odigrao sasvim solidnu rookie sezonu, tu je sada i Nemanja Bjelica – igrač velikih mogućnosti čiji talenat nije umeo da iskoristi ni Sam Mitchell, ni Tom Thibodeau. Ako negde može da računa na ikakvu ozbiljniju šansu, dosao je u idealnu sredinu. Mi im svakako želimo puno sreće ove sezone.

 

Autor: Srđan Nikolić