Warriorsi i Cavaliersi – zaključak sezone

Završeno je još jedno NBA finale, 71. po redu. Pobednici i ekipa koja će narednih godinu dana nositi epitet najboljih na svetu, kako vole da kažu Amerikanci za osvajače NBA titule, su Golden State Warriorsi. Oni su već nekoliko godina u centru interesovanja američkih medija zbog specifičnog načina igre, a poslednje tri sezone zajedno sa Cleveland Cavaliersima dominiraju ligom, svako na svojoj strani obale. Ekipa iz Oaklanda u Kaliforniji je posle prošlogodišnjeg neshvatljivog posrtanja u finalu NBA, kada su dozvolili da budu prva ekipa koja je ispustila prednost od 3:1 u finalima, napravila nekoliko velikih rezova.

Iako sa ove vremenske distance to deluje logično, ipak se menadžment kluba dosta kockao sa odlukom da kao free agenta dovede jednog od najboljih scorera lige, Kevina Duranta iz redova Oklahoma City Thundera. Startni igrači Harrison Barnes i Andrew Bogut, koji su četiri godine bili članovi ovog tima, otišli su u Dallas. Obojica su bukvalno u prva dva dana nakon što je bilo i zvanično moguće potpisati nekog igrača otišli iz Oaklanda, što jasno govori koliko se na njih nakon poražavajućeg finala nije računalo. Barnes je imao sasvim solidne role tokom sezone, ali je u playoff mečevima potpuno nestao sa terena. Šutirao je u poslednje tri finalne utakmice svega 16% iz igre i čini se da je uprava kluba jedva dočekala šansu da ga se reši. Ipak, Barnes je u Mavericksima pokazao koliko je dobar igrač jer je tamo bio najbolji strelac kluba i jedan od igrača koji je najviše napredovao u NBA ove sezone. Bogut je, sa druge strane, igrač koji se idealno uklapao u sistem igre Warriorsa, ali je sklon povredama. On je za četiri sezone propustio čak 92 utakmice, a sa “staklenim kolenima” i visokim ugovorom koji je imao nije bio idealno rešenje za ekipu iz Kalifornije. Centarsko mesto je popunio bivši igrač Dallasa Zaza Pachulia, koji je kao i Bogut dosta utakmica propuštao tokom sezone, ali je za razliku od njega bio dosta jeftiniji. Pored njih dvojice, od najboljih 12 igrača postavu su morali da napuste i bekovi Leandro Barbosa i Brandon Rush, kao i centri Festus Ezeli i Marresse Speights. Mnogo je prostora otvoreno (i bukvalno pola ekipe “oterano”) da bi mogao kao free agent da se dovede Kevin Durant, što je svakako veliki rizik za bilo koju ekipu. Pored Pachulie i Duranta, mesto na klupi su “popunili” visoki igrači David West (koji je došao iz San Antonio Spursa) i JaVale McGee (iz Dallasa), draftovan je šuter Patrick McCaw, a Ian Clark je dobio nešto veću minutažu, kao i James Michael McAdoo, čime je bila “zatvorena” struktura kluba na početku sezone. Interesantno je da je McAdoo pored tri All-Star saigrača, te Igoudale i Livingstona, jedini igrač koji je učestvovao u sva tri pohoda do finala, doduše sa veoma skromnom minutažom.

Ali sve ove transakcije su za cilj imale dovođenje glavne premije – Kevina Duranta. Nisko krilo visoko čak 210 cm idealno se uklopilo u ekipu sa još tri All-Star igrača. Koliko je Durantu prijao dolazak u Golden State najbolje pokazuje činjenica da je napredovao u odbrani, a napadački učinak ionako nikada nije dolazio u pitanje. Štaviše, slobodno se može reći da je veoma moguće da bi bio i MVP prvenstva da nije odsustovao čak 20 utakmica zbog povrede. Ekipa je predvodila ligu u velikom broju kategorija, uključujući i broj pobeda u regularnoj sezoni (67). Interesantno je koliko je uprava Golden Statea “pogodila” sa svim igračima koje su doveli jer je nakon povrede Duranta u martu ekipa imala rezultat bez njegove pomoći 15-5, ali su pri tome napravili niz od 13 mečeva bez poraza nakon početnih turbulencija. Ako je zbog nečega to odsustvo Duranta bilo dobro, jeste činjenica da se dvostruki MVP lige Steph Curry ponovo našao u centru zbivanja, odakle je, čini se, svojom voljom odstupio kada je u tim stigao Durant. Ono što je veoma interesantno je da su, sem Kevina Duranta, sva tri ostala All-Star igrača (Curry, Thompson, Green) Golden State Warriorsi draftovali, uz napomenu da je Steph Curry u ligu stigao kao sedmi, a verovatno najbolji defanzivac lige Draymond Green tek kao 35. pick na draftu. Pored svih ovih igrača, na klupi su ostali veoma korisni i u rotaciji Warriorsa jako bitni igrači Andre Igoudala (MVP finala 2015.) i Shaun Livingston. Livingston je pouzdani šuter sa poludistance kome je jedno vreme i karijera visila o koncu zbog povreda, a koji je upravo u ovom timu postao sve ono što se od njega i očekivalo.

U doigravanju Warriorsi nisu imali nikakve probleme do finala lige. Suočeni sa povredama glavnih igrača, ekipe Portlanda, Utaha i San Antonija nisu predstavljale ozbiljniju pretnju za ionako veoma jak tim koji sa 12 vezanih pobeda u ekspresnom roku stiže u finale koje se od njih i očekivalo. Kada se sve sabere, Warriorsi su na kraju postavili i dva nova rekorda lige, a to je skor 16-1 u doigravanju, čime su pretekli LA Lakerse iz sezone 2000-01 kada se prva runda igrala na 3 pobede (15-1), kao i broj vezanih pobeda u doigravanju, ukupno 15, a koji su do tada takođe držali LA Lakersi u dve sezone (1988 i ’89) i Cleveland Cavaliersi iz aktuelne i prošle sezone.

Sa druge strane, u šampionskoj ekipi Cleveland Cavaliersa kao da je uprava “zaspala” tokom leta. Osvajanje prve titule šampiona u istoriji ovog kluba i neverovatni preokret nakon gotovo sigurnog poraza u seriji kao da su olenjili inače sasvim solidan menadžment Cavsa. Tokom leta su klub napustili Matthew Dellavedova, Timofey Mozgov i Mo Williams, a prave zamene nisu nađene, iako im se najveći rival pojačao najboljim igračem sa liste slobodnih agenata. To je uzrokovalo da tokom sezone dres kluba nosi čak 21 igrač i dosta otvoreno nezadovoljstvo najboljeg igrača tima LeBrona Jamesa. Uz to je i startni bek šuter JR Smith dosta kasno dobio produženje saradnje uz poboljšanje uslove, a dobar deo sezone je i propustio zbog povrede. Sve je to uzrokovalo i nekoliko serija loših rezultata, ali i potpisivanje bivših All-Star igrača Kylea Korvera i Derona Williamsa poslednjih dana prelaznog roka. Sa njima dvojicom, očekivanja su bila da su startni bekovi tima iz Ohaja dobili odlične zamene. Ipak, treba istaći da Cavsi imaju čak sedam igrača koji su tu sve tri sezone u kojima igraju finala i da je jezgro tima bilo sačuvano. Pored All-Star igrača Jamesa, Irvinga i Lovea, sve tri sezone su tu još starteri JR Smith i Tristan Thompson, kao i Iman Shumpert, te sada već samo epizodista James Jones.

Kraj sezone i nešto slabija forma zbog koje su prepustili prvo mesto Boston Celticsima nisu bitno uticali na dešavanja u doigravanju. Tamo su se igrači Clevelanda prošetali, pri tome izjednačivši rekord LA Lakersa sa 13 vezanih pobeda, računajući i poslednje tri utakmice prošlogodišnjeg finala. Jedan potpuno neočekivan poraz nakon vođstva od 21 poena razlike od Bostona nisu bitno uticali na dalja dešavanja u timu. U odnosu na prethodnu godinu, trener Tyrone Lue je značajno više koristio igrače sa klupe i delovalo je da šampionska ekipa ove godine ima i veću “dubinu” nego prethodne sezone.

I sa ovim “preletanjem” preko cele sezone, stižemo i do pet utakmica velikog finala. Tu su, nažalost po navijače Clevelanda, isplivali svi nedostaci ovog tima. Iako se igra Cavsa čak i više od Warriorsa zasniva na šutu za tri poena, iako je njihova brza igra “mlela” protivnike na Istoku, ipak to nije bilo dovoljno protiv ekipe koja igra na potpuno drugom nivou. Naročito u prve dve utakmice finala, Cavsi su dozvolili da uđu u trku sa igračima Golden State, a u toj kategoriji njima nema ravnih. I ono što je jako bitno, u prve dve utakmice gotovo da nije postojao JR Smith, a Kevin Love je ponovo pokazao da jako teško izlazi na kraj sa preuzimanjima u odbrani, ali i u stvaranju prostora u napadu. Povrh svega, i Tristan Thompson nije postojao celu seriju. Igrač koji je trebalo da pravi najveće probleme pri defanzivnom skoku Warriorsa i time uspori otvaranje kontranapada gostiju potpuno je podbacio u tom delu igre. Igrači koji su došli krajem prelaznog roka (Korver i Williams) su takođe potpuno podbacili. Ako se od vremešnog Korvera možda i moglo očekivati da neće moći da iznese ovu seriju kako treba, onda je Deron Williams potpuno razočarenje. Igrač koji je nekada bio saigrač LeBronu Jamesu u reprezentaciji SAD-a i koji iza sebe ima i All-Star nastupe kao da nije bio prisutan na mečevima. Doveden kao zamena za startnog playa Kyriea Irvinga i da rastereti Jamesa od uloge organizatora igre, izgledao je kao potpuni stranac na terenu. Šut ga uopšte nije služio, a nije se proslavio ni u organizacionom delu. Povrh svega, iz potpuno nepoznatih razloga, Channing Frye uopšte nije dobio šansu u ovom finalu. Iako mu je na toj poziciji, kao i Loveu, veliki problem nastajao pri preuzimanju igrača, ipak je mogao šutem spolja i kretanjima van reketa da omogući neku novu dimenziju igre. To se nije dogodilo, a činjenično stanje je bilo i da se Lue možda i previše oslonio na Richarda Jeffersona koji je prošle godine imao jako bitnu ulogu u finalu. Ovaj playoff, međutim, nije mogao mnogo, jer nije imao rešenje u odbrani za svestranog Duranta. Uostalom, prosek poena od 121.6 poena po meču je najviši prosek poena koji je neka ekipa primila u NBA finalima u poslednjih 50 godina!

Da ova ekipa Cavsa može mnogo više, pokazale su naredne tri utakmice. Iako su izgubili taj ključni meč kod kuće, ipak su pokazali mnogo više nego u prve dve utakmice. Lopta se kretala brže, a igrači su bili mnogo agresivniji i odlučniji u nameri da produže seriju. LeBron James i Kyrie Irving su kombinovano postigli čak 77 od ukupno 113 poena svoje ekipe, ali Kevin Durant je mislio drugačije. Udarna trojka Warriorsa je postigla 87 poena i uz veliki doprinos Igoudale sa klupe, te zahvaljujući Draymondu Greenu koji se uspešno čuvao da ne napravi šestu ličnu grešku kojom bi bio udaljen sa terena, odbili su sve napade domaćina. U četvrtoj utakmici Cavsi su pokazali sav raskoš svog talenta, oborivši mnoge rekorde vezane za finala lige. Spomenimo samo dva, a to su najveći broj poena za jedno poluvreme i najveći broj ubačenih trojki u toku utakmice, ukupno 24. Treba napomenuti da je prethodni rekord bio “samo” 18 ubačaja za tri poena, i to postignut svega par dana ranije od strane Warriorsa. Uspešno je zaustavljen Curry, opterećen je bio gotovo pri svakom napadu i odbrani, gde je često morao da računa na guranja i udvajanja, a u takvoj igri se na ovoj utakmici nije najbolje snašao. Shumpert i Jefferson su napokon dali svoj doprinos sa klupe, ali prava stvar je bila u povratku Lovea i JR Smitha u formu dostojnu finala, kao podrška svojevremeno prvim pickovima Clevelanda LeBronu Jamesu i Kyrieju Irvingu. A kada smo već kod najboljih igrača Cavsa, treba posebno istaći Jamesa.

LeBron James, sada već veteran sa 14 godina u NBA karavani, dao je sve od sebe da pobedi favorizovanog protivnika. Velika minutaža tokom cele sezone i u playoffu nije uzela previše danak na njegovom telu koje je vrhunski spremljeno za svaki izazov. Ono što je nedostajalo Jamesu da ponovo izađe kao pobednik je podrška više od samo jednog saigrača, što je u slučaju ove generacije Warriosa premalo. LebBron James je seriju od pet mečeva završio na triple-double proseku, kao prvi u istoriji NBA lige, pri tome ne forsirajući nijednog momenta. Takođe je postao igrač sa najviše triple-double učinaka u istoriji NBA finala, pretekavši na tom mestu legendarnog Magica Johnsona koji je sa LA Lakersima do 1991. godine igrao čak 9 finala lige. On jednostavno igra košarku, “oseća” je verovatno bolje nego bilo koji igrač na svetu u ovom momentu i čini sve da ekipa izgleda bolje. Nažalost, često bi u poslednjim četvrtinama “gubio dah”, a u tim momentima nije imao ko da ga zameni. Ipak, kada se sve sagleda, James je i dalje ubedljivo najbolji igrač Cavaliersa i igrač koji bi doneo prevagu u bilo kom timu, zbog čega se može očekivati da će i sledeće godine biti veoma ozbiljni konkurenti za još jedno NBA finale.

Poslednja, peta utakmica u stvari je bila rezime svega onoga zbog čega Cavsi nisu mogli da odbrane titulu ove sezone. Krajnje neefikasnoj klupi (samo 7 poena), pridružio se i krajnje nestalni Kevin Love koji je ponovo bio ispod svakih očekivanja. I pored svega, par minuta do kraja utakmice Cavsi su imali i igru i rezultat, dok je JR Smith je odigrao najbolju utakmicu u celom doigravanju. Ali, kada u ovakvim mečevima niste u stanju da u poslednja tri minuta pogodite koš, nije realno da se takav meč i dobije. A to se upravo desilo Clevelandu. Pri tome su potpuno podbacili u čuvanju Stepha Curryja koji je odigrao još jedan meč za pamćenje. Koliko je zapravo bilo teško igračima Cavsa u odbrani najbolje govori podatak da je najveći broj ofanzivnih skokova kod Warriorsa u ovoj seriji imao ni manje ni više nego Curry, njihov play i najniži igrač, čak 13. Poređenja radi, startni centar Cavsa i igrač viši čak 15 cm, Tristan Thompson, “pokupio” je tek 14 ofanzivnih skokova. U daljem poređenju sa centrom Cavsa, Curry je uhvatio ukupno 40 skokova, u odnosu na svega 29 Thompsona.

Sa spominjanjem sada već bivšeg MVP-a stižemo i do postave novih šampiona, ekipe Golden State Warriorsa. Sve ono zbog čega je uprava klupa rizikovala na početku sezone vratilo im se mnogostruko. Ispostavilo se da su se novi igrači jako dobro uklopili u ekipu. Zaza Pachulia je odlično zamenio Andrewa Boguta koji je tokom sezone stigao da bude otpušten iz Dallasa i kao takav potpiše za Cavalierse. Ipak, koliko je značio Cavsima najbolje pokazuje tužna činjenica da je u prvom minutu u igri nakon dolaska u klub ozbiljno povredio nogu i završio sezonu, zbog čega je još jednom otpušten od strane kluba! David West i JaVale McGee su se pokazali čak i kao bolja rešenja pod košem od Festusa Ezelija i Marreesea Speightsa, a mlade nade Golden Statea Ian Clark i rookie Patrick McCaw su imali solidne role. Ipak, najveći pobednik u celokupnoj situaciji, ne računajući uspeh kluba, je Kevin Durant. Osporavan tokom cele sezone zbog, prema navijačima, pomalo sebičnog i kukavičkog poteza i prelaska u vicešampionski tim, izdigao se iz cele situacije i odigrao najbolju košarku u životu. Ni na jednom meču igrači Cavsa nisu imali rešenje za njegovu igru i zbog svega navedenog je i proglašen za najboljeg igrača finalne serije sa prosekom od 35.2 poena, 8.2 skokova i 5.4 asistencije. Bio je prava noćna mora za odbranu Cavaliersa jer nije bilo igrača koji je mogao da ga sačuva ni u igri jedan na jedan, a još manje tokom preuzimanja gde bi često za protivnika imao ili dosta nižeg ili previše sporog protivnika. Ostao je nerešiva enigma za bivše šampione, a to najbolje pokazuje statistika koja govori da je u poslednja tri meča imao 55% šuta iz igre, od čega čak 45.8% šuta za tri poena. Postao je i tek šesti igrač koji je u svakoj utakmici finala postigao minimum 30 poena. Takođe, Steph Curry je postao tek deveti igrač u istoriji NBA koji je dva puta bio MVP lige i osvojio barem dve titule. Ako bismo gledali samo bekovsku poziciju, to su do sada samo uspeli Michael Jordan i Magic Johnson, a od aktivinih igrača društvo mu pravi veliki rival iz ekipe Cavaliersa LeBron James.

Spuštena je zavesa na ovu NBA sezonu. Da borba za sledeću godinu počinje već 1. jula, kada je moguće potpisivati nove slobodne agente, najbolje pokazuje aktivnost tokom leta obe ekipe u toku prošle godine. Međutim, i tu je situacija dosta bolja za ekipu iz Oaklanda. Naime, na svom platnom spisku Golden State ima osam igrača, od kojih su tri All-Stara (Durant, Thompson i Green). Slobodni agenti postaju Steph Curry, Andre Igoudala, Shaun Livingston, Zaza Pachulia, Ian Clark, kao i igrači koji su se odlično uklopili ove godine u sistem David West ii JaVale McGee. Situacija je takva da uprava kluba za sledeću sezonu ima nešto više od 53 miliona dolara do plaćanja takse za luksuz, ali je veliko pitanje da li će ta količina novca biti dovoljna da se zadrže baš svi igrači. Golden State neće biti u mogućnosti da sa drafta dovede nijednog igrača jer nemaju pickove ove sezone, sem ako ih ne kupe kao prošle godine kada su tako doveli Patricka McCawa. Takođe, jedan od prvih letnjih poraza ove uprave Warriorsa je odlazak funkcionera Jerryja Westa, čoveka koji je bio zadužen za draftovanje i dovođenje nekolicine igrača. Igoudala je već najavio da će testirati tržište ovog leta, a čini se da je idealan moment i za Livingstona da naplati svoje odlične partije, dok se situacija sa Curryjem čini najčistija. Kako američki izvori kažu, vrlo je moguće da će dobiti ugovor na pet godina u vrednosti od 207.000.000 dolara.

Kod Cavaliersa je situacija dosta komplikovanija. GM ovog tima, David Griffin, nije uspeo da se dogovori sa vlasnicima kluba oko nastavka saradnje što je dovelo i do nezadovoljstva alfe i omege tima LeBrona Jamesa. Klub u ovom momentu na rosteru ima osam igrača pod ugovorom i oni zajedno uzimaju nešto više od 119 miliona dolara sledeće godine. S obzirom na to da će sledeće godine salary cap biti maksimalnih 122.000.000 dolara, veoma je lako očekivati šta je sledeći potez uprave – ulazak u “debelo” plaćanje poreza NBA ligi ili trejdovanje nekih igrača koji opterećuju budžet. Pod ugovorom je cela startna petorka i Iman Shumpert, dakle kompletna postava koja je u Clevelandu već tri godine zajedno. Ko će biti igrači koji će popuniti ostala mesta na klupi, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, čeka nas veoma zanimljivo leto u kome će aktivnosti van terena biti jednako bitne kao i one koje slede na terenima širom SAD-A od kraja oktobra ove godine.

Autor: Srđan Nikolić