Super-timovi u NBA ligi

Istorija je učiteljica života. Proučavajući je, ljudi dolaze do zaključaka zašto se nešto desilo i na koji način, praveći obrasce za buduće događaje. Jer ako nas je nečemu istorija naučila, to je da se stvari ponavljaju. Zašto ovo govorim? Zato da bi se bolje razumelo sadašnje stanje u NBA. Super-timovi nisu “izmišljotina” savremenog doba. Kao što smo kroz istoriju naučili da su postojala velika carstva i veliki vladari, isto tako smo naučili da su sva velika carstva vremenom nestajala, a menjala su ih druga. Stare Rimljane su uništili varvari, Huni, koji su za njihov stil života bili obični divljaci. Vizantija, prestonica pravoslavlja, postala je vremenom Turska i sinonim za islam. Habzburška monarhija, moćna i velika, nestala je u paramparčad nakon Prvog svetskog rata, kao i velika carska Rusija. Nasledio ih je neko jači. Kao i u sportu.

NBA liga je od svog osnivanja, sada već veoma daleke 1947. godine i naziva BAA (Basketball Association of America), pa promene naziva u NBA 1950. i sve do današnjih dana gajila kult rivaliteta. Nizale su se godine, protivnici, neverovatne utakmice, menjala su se pravila, ljudi, hale, ali svrha je ostala ista – napraviti spektakl, neizvesnost i doneti zaradu. I naravno, doneti zabavu. Ipak, da bi spektakl bio zagarantovan, moralo je biti i ekipa koje bi tu zabavu obezbedile.

Prvi veliki super-tim je bio onaj Minneapolis Lakersa s početka 50-ih godina prošlog veka. George Mikan je bio najdominantniji igrač, a Lakersi su osvojili 5 titula za 6 godina. Koliko dominantno? Manje nego što bi se reklo. Sem 1949., kada su zaista dominantno osvoili titulu, svake sledeće godine postojala je potencijalna mina. Rochester Royalsi su 1950. meč za prolaz izgubili sa dva poena razlike, ali su ih porazili sledeće godine i kasnije osvojili titulu. 1952. Lakersi se svete Pistonsima, ali tek posle sedam mečeva dobijaju New York Knickse. 1953. dobijaju Pistonse u majstorici i opet uzimaju šampionski prsten, dok 1954. osvajaju petu titulu u šest sezona pobedom nad Syracuse Nationalsima nakon sedam mečeva. Sledeće godine u penziju odlaze George Mikan i Pep Saul, ali ostatak ekipe je tu, no to nije bilo dovoljno. Jednostavno, ostale ekipe su napredovale, glavni igrač Lakersa se povukao i jedna generacija je završila svoju dominaciju. Zanimljivo je napomenuti da su ih 1951. godine iz playoffa izbacili Rochester Royalsi, koji su u tom momentu imali samo jednog All-Star igrača, naspram tri All-Star igrača Lakersa. I Slatera Martina, playa Lakersa, kasnijeg sedmosturkog All-Star igrača i jednog od najboljih igrača lige u istoriji nižih od 6 stopa.

Priča o George Mikanu i praistoriji NBA služila je samo kao uvod. Sledeći, mnogo poznatiji super-tim su napravili Boston Celticsi. Oni su vladali ligom od 1957. do 1969., prepustivši rivalima samo dve titule za 13 godina! Imali su Saint Louis Hawksi dobru ekipu (tri puta poraženi u finalima), ali je fokus bio na ostale dve – LA Lakerse i Philadelphia/San Francisco Warriorse – ekipe za koje je nastupao Wilt Chamberlain. Lakersi su u sastavu imali Elgina Baylora i Jerryja Westa, kasnije i Gail Goodricha, ali Boston je bio nedodirljiv. Ili to samo tako izgleda sa ove distance?
Zvuči neverovatno da je tada super jaki Boston, prva ekipa koja je imala 4 All-Star igrača na jednom meču (1962.) i čak 5 “aktivnih” All-Star igrača u 11. šampionskih sezona imala čak 11 puta šansu da ispadne iz playoffa u odlučujućem petom ili sedmom meču! Svaki put su dobili odlučujući duel, što opet govori o snazi kolektiva, a ne jednog igrača. Naravno, i zrnce sreće je nekada potrebno, jer su Celticsi čak šest puta prošli sa pobedom od jednog ili dva poena razlike! Zaključak je jednostavan – koliko god ta ekipa Bostona sada delovala nepobedivo, sa velikim brojem All-Star i Hall of Fame igrača, iz priloženog se vidi da možda i nisu bili toliko nepobedivi kao što deluje. A to će možda najbolje predstaviti ovih nekoliko duela.

Da je 1957. godine Bob Pettit, jedini NBA igrač u istoriji pored Dr J-a koji je igrao na svakoj All-Star utakmici svoje profesionalne karijere, postigao koš iz dva pokušaja iz same blizine koša, možda legendarna generacija Celticsa ne bi ni nastala. A čak 4 od 7 duela njegovih momčadi i Celticsa su se završili sa pobedama od jednog ili dva poena. Poslednji duel je završen tek nakon dva produžetka…
1962. godine Frank Selvy, All-Star krilo Lakersa je u poslednjim sekundama sedmog duela promašio neometan šut sa tri metra od koša za pobedu i titulu. Bill Russell je uhvatio skok za produžetak i petu titulu Bostona…
1969. prvi put se desilo da domaća ekipa izgubi finale u sedmoj utakmici. Lakersi su imali u sastavu Baylora, Westa i Chamberlaina. Vlasnik Lakersa je spremio hiljade balona sa natpisom Lakersi šampioni. Celticsi su pobedili sa dva poena razlike, uz očajan šut Lakersa sa linije slobodnih bacanja i neverovatne odluke trenera da Chamberlaina drži na klupi u odlučujućim momentima…

Ipak, ovde se treba zadržati na rivalitetu Boston Celticsa i Wilta Chamberlaina, što bi bio možda idealan pandan za poređenje Golden State Warriorsa i LeBrona Jamesa. Najdominantniji igrač svog doba, protiv najdominantnijeg tima u istoriji. Boston se sa tri ekipe Wilta Chamberlaina susretao čak osam puta i sedam puta su igrači Celticsa izlazili kao pobednici! A četiri od tih sedam poraza Chamberlain je doživeo u sedmoj utakmici. Chamberlain je bio ubedljivo najdominantniji igrač lige, vlasnik mnogih rekorda koji će ostati nedostižni za sva vremena, ali nije mogao protiv sistema koji je imao Boston. Russell svakako nije bio bolji igrač od Wilta, ali njegov tim jeste. I tu je glavna “kvaka” cele priče.

Sada se vraćamo u današnje doba. LeBron James sa svoje dve ekipe ove sezone je završio svoje osmo uzastopno NBA finale, od ukupno devet koliko ih je odigrao. Sa 6 poraza u finalima kotira na visokom trećem mestu igrača koji su izgubili najviše NBA finala. Ispred njega su samo Jerry West (8) i Elgin Baylor (7). Međutim, niko ne može da spori Jamesu apsolutnu igračku dominaciju koju ima u NBA. Kao nekada Chamberlainu. Ali, tada je Boston kao tim bio jednostavno – jači. Zvuči neverovatno da je 1963. godine u Celticsima igralo rekordnih 9 igrača koji su ušli u Hall of Fame! Kao u nijednoj ekipi pre ili posle. Kada pričamo o super-timovima, da li je možda ovo i najnepravedniji sastav ikada okupljen? Makar prema protivnicima…

Kao i nekada Chamberlain, i James odlazi u treću ekipu, drugu u periodu dominacije Warriorsa i istu kao i Chamberlain – LA Lakerse. Istorija se ponavlja. Samo što je Wilt u Lakersima imao pomoć zaista velikih saigrača, ali saigrača koji su imali veliki teret poraza od Bostona. James odlazi u ekipu koja ima veliko ime, ali koja već 5 godina zaredom ne igra u playoffu. Po prvi put u svojoj istoriji. Za 71 godinu u NBA ligi, Lakersi su pre ovih “sušnih” godina samo 5 puta ukupno propustili doigravanja! Sada se očekuje da James bude taj koji će pokrenuti posrnulu imperiju. Samo, sada je duel sa Warriorsima moguć u svakoj rundi takmičenja sem u velikom finalu. Ali iskustvo koje je imao Chamberlain bi trebalo da ima i James. A tu mu može pomoći i legenda Lakersa, a sada čovek zadužen za dovođenje igrača – Magic Johnson.

Ako neko zna sta je to dominacija, to svakako zna Magic. Naime, najveća popularnost i enormni rast zarade lige upravo su nastali na dominaciji dva tima – Boston Celticsa i LA Lakersa ’80-ih. Ako su četiri vezana finala Golden Statea i Clevelanda, odnosno 8 vezanih finala LeBrona Jamesa “udar” na ligu, šta onda reći za period kada su glavni rivali bili Larry Bird i Magic Johnson? U periodu od 10 godina, u svakom NBA finalu jedna od ove dve ekipe je bila prisutna, od toga su Lakersi igrali u 8 finala i uzeli 5 titula. Čak 9 vezanih godina su bili prvi na Zapadu na kraju regualrnog dela sezone, kao nijedna ekipa pre, a ni posle njih. Sam Magic je od 12 godina karijere (ako izuzmemo neuspešni povratak 1996.) sa Lakersima 10 puta bio lider Zapadne konferencije! Zapravo, Lakersi sa Magicom nisu bili najbolji samo dva puta – u poslednjoj godini njegove karijere, i u sophomore sezoni kada je zbog povrede igrao samo 37 utakmica. A treba reći i da je poslednje sezone igrao finale NBA lige. Statistički, to je bio najuspešniji period i Celticsa i Lakersa, ali su Lakersi bili bolji timski. Za 12 godina u Lakersima, Magic se samo 5 puta susretao sa “biti ili ne biti” duelom. Prva dva duela je izgubio, ali je preostala tri dobio i to sve u istoj sezoni – 1988. godine u playoffu.

A kako je nastao taj tim LA Lakersa, toliko dominantan? Ovde možemo da napravimo poređenje sa Golden State Warriorsima i njihovim izborima na draftu. Lakersi su 1976. godine trejdom dobili Kareem Abdul Jabbara, u tom momentu najboljeg centra lige i trostrukog MVP-a. Sledeće godine su draftovali Norma Nixona sa 22. pozicije, igrača koji je bio startni play u osvajanju prve dve titule Lakersa ’80-tih. Kasnije su ga trejdovali za Byrona Scotta. Nakon toga je sa drafta stigao Michael Cooper, specijalista za odbranu kao 60. pik i koji je učestvovao u svim titulama Lakersa u tom periodu. 1979. kao prvi pik stize Magic, a 1982. po prvi put u istoriji, pametnim potezima uprave, šampion lige dobija i prvog pika na draftu. Taj pik je bio James Worthy, a iste godine neverovatnom pronicljivošću dobijaju i Kurta Ramisa. Ako na to dodamo da je 1985. sa 23. pozicije stigao AC Green, igrač sa najdužim nizom mečeva bez povrede u NBA, dobijamo zaista moćnu postavu, sastavljenu gotovo isključivo pametnom politikom kluba. Na vrhuncu Showtime ere, Lakersi su od 8 najiskorišćenijih igrača u sezoni imali čak 6 igrača koji su u Lakersima započeli NBA karijeru!

Poređenje sa Golden Stateom je očigledno. Titula osvojena 2015. godine je bila posebna jer su četiri najiskorišćenija igrača bila draftovana od strane uprave Warriorsa! Redom su dolazili Steph Curry, Klay Thompson, Harrison Barnes, Draymond Green, kao i Festus Ezeli. Nakon rekordne 73 pobede u sezoni, Warriorsi se prvi put susreću sa 1:3 u seriji protiv Oklahome koju uspešno rešavaju u svoju korist, ali u finalu Cleveland, i sada se već može reći njihov “večiti rival” LeBron James preokreću, po prvi put u istoriji u finalu, sa 3:1 na 3:4. Nakon toga uprava Warriorsa nabavlja “svog” Kareem Abdul Jabbara – Kevina Duranta. Osvajaju titulu NBA šampiona sa neverovatnih 16-1 u playoffu, i sa čak 6 igrača koji su NBA karijeru započeli u Warriorsima! Tek završena sezona donela je mnogo više uzbudjenja, jer je Houston u finalu Zapada imao 3:2 u seriji i prednost domaćeg terena. ali tu se desilo i ono čuveno “zrnce sreće” koje prati velike timove – play Rocketsa i pored Jamesa Hardena najbitniji igrač Houstona, Chris Paul doziveo je povredu. Bez njega, Houston nije mogao u naredna dva duela bas ništa. Kao ni James u finalu, kome je prvi meč i neverovatna glupost saigrača JR Smitha donela i slomljenu šaku i rešenu seriju u korist Warriorsa.

I tako stižemo do dolaska DeMarcusa Cousinsa u San Francisco. Da je zdrav – mogli bismo reći da je ovo najjača postava ikada napravljena. Možda ćemo to reći već sledećeg juna. Za sada, u vazduhu lebde mnoga pitanja, a povratak na parket, najverovatnije u januaru sledeće godine, doneće i odgovore na mnoga pitanja. Imali smo Boston sa 9 Hall of Fame igrača. Imali smo Lakerse sa 9 vezanih godina na vrhu Zapada. Imali smo i Chicago Bullse sa dve potpuno različite, ali gotovo jednako dominantne ekipe. Sada imamo Warriorse. I Jamesa.

A ako mislite da je prvenstvo gotovo pre nego što je i počelo, podsetićemo samo na jednu izvanrednu generaciju Lakersa. 2004. godine Lakerse su činili Shaquille O’Neal, Kobe Bryant i Karl Malone – tri od Top 10  strelaca NBA lige svih vremena, kao i Derek Fisher, play koji je igrao u čak 8 NBA finala i čovek sa najviše playoff duela u istoriji lige. Ubedljivo su izgubili sa 4:1 u seriji od Detroit Pistonsa koji su u svojim redovima u tom momentu imali samo jednog All-Star igrača, Bena Wallacea. Walllace je igrač koji je u NBA stigao nedraftovan…

Tako da, dragi moji ljubitelji NBA, uživajte u godinama koje su pred nama. Veliki timovi imaju velike rivale i tako se stvaraju legende. Nekada Boston protiv Chamberlaina, Bird protiv Magica, Jordanovi Bullsi, sada Warriorsi protiv Jamesa. Statistički gledano, najbolji tim u istoriji NBA lige protiv možda i najboljeg igrača ikada. Jednoga dana, pričaćemo, dueli za sva vremena.

Autor: Srđan Nikolić