Reprezentacija Srbije – jesu li otkazi ipak prevelika prepreka?

Nakon analize reprezentacije Hrvatske, idemo na najzvučnije ime ex-yu prostora. Ako su izostanci veliki problem (a jesu) za Hrvatsku, šta onda reći za njihove istočne susede? Reprezentacija Srbije izgubila je čak sedam igrača sa šireg spiska zbog povreda ili individualnog rada. Prvi je nogu povukao Nikola Jokić, centar i sophomore čudo Denver Nuggetsa, da bi vrlo brzo i Nemanja Bjelica odlučio da ide na operaciju, a konačno je sa spiska (od NBA igrača) pre nekoliko dana skinut i “mozak” ekipe, playmaker LA Clippersa Miloš Teodosić. Ako na to dodamo i otkazivanja nekolicine igrača koji imaju solidne role u Evropi, dolazimo do toga da je najveći peh ove godine doživela upravo reprezentacija Srbije.

Ipak, vremena za kukanje – nema! Prvenstvo počinje, a mi ćemo se potruditi da vam damo naše viđenje novonastale situacije i odnosa snaga, računajući sva otkazivanja. A pošto su naravno najzanimljivije reprezentacije sa ovih prostora, pre svega ćemo na njih da obratimo pažnju.

Ovde, dakle, pričamo o najjačoj reprezentaciji u regionu, a to je reprezentacija Srbije. Srbija je nakon razočaravajućeg sedmog mesta na Eurobasketu održanom 2013. godine u Sloveniji u naredna tri takmičenja igrala makar polufinale i trenutno je svetski i olimpijski vicešampion. Rezultati u pripremnom periodu su bili fantastični jer je ostvareno osam pobeda uz samo jedan poraz, i to u poslednjem meču protiv reprezentacije Gruzije. Ipak, ono što treba itekako da zabrine sve je veliki izostanak igrača sa prvobitnog spiska. Kada se pogledaju svi učesnici EP, Srbija ima najviše izostanaka igrača, a poslednja tri su došla svega par dana pre objavljivanja konačnog spiska igrača. Međutim, kako poslovica kaže, koga nema bez njega se može, pa tako i ovde treba videti šta se može postići sa postojećim kadrom.

A postojeći igrački kadar je sve samo ne loš. Glavne zvezde će biti povratnik u reprezentaciju, dobroćudni div Boban Marjanović, centar Detroit Pistonsa, kao i Bogdan Bogdanović, dojučerašnji sjajni bek šuter šampiona Evrope, ekipe Fenerbahčea, a od ove sezone uzdanica Sacramento Kingsa.  Pored njih dvojice zaista je teško izdvojiti bilo koga kao zvezdu tima, ali upravo u tome i jeste najveći kvalitet ekipe koju sa klupe predvodi legendarni play reprezentacije Jugoslavije Aleksandar Saša Đorđević. Njegova produžena ruka na parketu će biti Stefan Jović koji će nenadano dobiti priliku da pokaže svoje znanje stečeno u Evroligi i ABA ligi kao član Crvene Zvezde. Treba istaći da će od sledeće sezone Jović i Đorđević sarađivati i u minhenskom Bayernu, tako da je na Joviću da se pokaže u najboljem svetlu. X faktor bi mogao biti Marko Gudurić, 22-godišnji bek koji je ovo leto u Fenerbahčeu zamenio saigrača iz reprezentacije Bogdana Bogdanovića. Iako još uvek nema šut poput nešto starijeg kolege, snažniji je pri prodoru i prilično nepredvidljiv (u pozitivnom smislu). Gledajući ostatak spiska, prva pomisao je da je ekipa puna “fizikalaca” i “teških radnika” kojima neće biti teško da igraju snažnu odbranu i da se žrtvuju za tim poput Branka Lazića, Dragana Milosavljevića ili Vladimira Štimca. Ipak, iznad svih njih lebdi jedan veliki znak pitanja. U grupi D se nalaze još reprezentacije Turske, Rusije, Velike Britanije, Letonije i Finske, uz dodatak da Srbija prvi meč igra sa veoma nezgodnom reprezentacijom Letonije koja se u stručnim krugovima čak vodi kao i jedna od reprezentacije koje mogu da se bore i za jednu od medalja. Ipak, neiskustvo koje vlada u njihovim redovima može da ih spreči do tog cilja, ali do prolaza u drugi krug nikako ne bi smelo. Pored Letonaca, čini se da je i reprezentacija Rusije napokon složila solidan sastav, uz sigurno nezgodnu Tursku.

U grupi D reprezentacija Srbije igra protiv ekipa Letonije (Latvije), Rusije, Turske, Velike Britanije i Belgije. I otprilike tim redom bi trebalo i da se završi takmičenje u grupama. Da je ekipa kompletna, ovakav raspored bi bio sasvim realan i bez previše analiza. Kako situacija uopšte nije ružičasta, pokušaćemo da analiziramo eventualne „mine“ u ovoj grupi.

Letonija ima mlad i perspektivan sastav, a po stručnim krugovima se smatraju kao „tajni favoriti“ za polufinale, pod uslovom da se stvari poklope. Naravno, da bi se tako nešto desilo, moraće da odigraju objektivno jače nego što trenutno mogu.  Ekipa u kojoj se nalaze NBA igrači Kristaps Porzingis i Davis Bertans su garant toga. Naše mišljenje je ipak da ta reprezentacija mora još da „raste“, ali svakako jeste protivnik koji može da predstavlja problem.

Reprezentacija Srbije mnogo veći problem bi mogla imati protiv Rusije koja već godinama gotovo i da ne postoji u košarkaškim krugovima. Ovaj put su na EP poslali sastav u kome je odmah uočljivo ime Aleksei Shveda, najplaćenijeg igrača u Evropi, potom NBA igrača Timofeyja Mozgova, kao i čak šest igrača evropskog velikana CSKA. Dobar sastav koji bi napokon mogao Rusiju da “ucrta” na košarkašku mapu Evrope. Potencijalno mogu biti i drugi u grupi jer imaju iskusne igrače koji znaju kako se igraju velike utakmice.

Turci su je jedna od onih reprezentacija koja van svojih granica uglavnom nije opasan protivnik, ali kako se mečevi igraju u Fenerbahče Areni – sve je moguće. Opasna politička previranja, koja su se odrazila i hapšenjem Enesa Kantera, centra Oklahoma Thundera, kao i oduzimanjem turskog pasoša Uzbekistancu Ersanu Ilyasovi, znatno je oslabila Tursku pred ovo EP pod košem. Kuriozitet ove ekipe je da gotovo ceo tim igra u turskoj ligi, što nijedna druga reprezentacija nema. Dobro odigran pripremni period, uz domaći teren tokom celog takmičenja može Turcima puno da pomogne. Štaviše, u Grupi D Turci će svima zadavati glavobolju.

Za kraj analize ostavljene su ekipe Velike Britanije i Belgije, autsajdera Grupe D. Iako Britanci sve više ulažu u košarku, još uvek nisu potreban nivo da bi bili bitan faktor ni u evropskim okvirima. Rezultati pred EP su bili promenljivi, reklo bi se čak i zadovoljavajući, ali očekivanja na takmičarskom nivou, u grupi sa ovakvim protivnicima nisu velika. Relativno niska ekipa bez zvezda, koja se dosta oslanja na šut za tri poena, ne bi trebalo da predstavlja problem za ostale selekcije. Isto važi i za selekciju Belgije, koja, jednostavno rečeno, pripada drugoj ligi“ kada je u pitanju evropska košarka i kojima je sam plasman na EP zadovoljio ambicije.

Celo ovo predstavljanje je zapravo signal zbog čega treba biti jako obazriv kada je konačan plasman Srbije u pitanju. Svako mesto koje nije prvo u grupi može doneti potencijalnu „minu“ iz grupe C gde se nalaze Španija i Hrvatska. Zašto baš te dve reprezentacije? Upravo zato jer su, čini se, u ovom momentu bolje od Srbije. O kvalitetima Španije ne bi trebalo trošiti reči, ali duel između bivših sunarodnika bi bio sigurno pravi spektakl, ali i prava prilika za Hrvatsku da nakon sedam vezanih poraza na zvaničnim takmičenjima napokon dobiju najvećeg rivala, makar i oslabljenog. Ono što je interensatno je da nijednima ne odgovara taj duel već u osmini finala. Hrvatskoj zbog tradicije, Srbiji zbog povreda. Ako do njega ne dođe, Srbija može do četvrtfinala, čak i do borbe za medalju, ali samo ako se put do medalje otvori. Prevedeno, da se u tom duelu ne ide na reprezentaciju Litvanije, jer se sa ostalim timovima iz grupa A i B može nadigravati.

I koliko god Španija bila veliki (da ne kažemo apsolutni) favorit, ostale reprezentacije (među njima svakako i reprezentacija Srbije) imaju čemu da se nadaju i da potajno čekaju eventualni kiks. Za neke će uspeh biti neka od medalja, za nekoga prolaz u drugu fazu, ali u svakom slučaju nas čeka velika borba u narednih 18 dana koliko će trajati ovo Prvenstvo. A ko će biti novi (ili stari) vladar Evrope, znaće se nakon poslednje utakmice šampionata koja je zakazana za 17. septembar. Do tada, uživajte u najboljoj košarci koju Evropa u ovom momentu može da ponudi.

Autor: Srđan Nikolić