Analiza prve trećine NBA sezone

Gotovo neprimetno, kako to inače obično biva kada su glomazne (a popularne) lige u pitanju, prošla je i prva trećina sezonskog dela NBA lige. Kako je uvodni deo lige već uveliko završen, ovo je možda i idealan momenat da se rekapitulira trenutno stanje po konferencijama, da se vidi ko je gde podbacio ili napravio korak napred u odnosu na očekivanja. Naravno, ovo je samo analiza prve trećine odigranih mečeva, a kao i na pravim utakmicama, to ne rešava ništa, ali može biti dobar pokazatelj u kom smeru će ići sam plasman. Nemojmo zaboraviti kako je prethodnu polusezonu odigrala ekipa Miami Heata (13-29) da bi u drugom delu sezone potpuno okrenuli priču u kojoj im je samo lošiji međusobni odnos sa ekipom Chicago Bullsa bio prepreka da na kraju uđu u playoff. Kao i Washington Wizardsi, koji su sezonu započeli katastrofalno, da bi na kraju završili u prve četiri ekipe na Istoku i koji bili pravo osveženje od „druge trećine“ sezone.

Nakon ovog uvoda, započećemo i analizu dosadašnjeg dela, i to ćemo krenuti sa Istočnom konferencijom. Nakon dosta turbulencija, koje gotovo po pravilu u poslednje dve, tri sezone ima ekipa Cleveland Cavaliersa, stvari se vraćaju na svoje mesto. Trinaest vezanih pobeda ih je od skromnih 5-7 vratilo na respektabilnih 20-8 koje imaju u ovom trenutku i na drugo mesto Istoka. Interesantno, prvo mesto drže Boston Celticsi sa četvrtim najboljim procentom pobeda u istoriji ovog slavnog kluba (naravno, ako ovaj odnos pobeda i poraza zadrže do kraja sezone). Kako stoje trenutno stvari, iako bez velikog pojačanja Gordona Haywarda, Boston igra fenomenalno, sa bivšom drugom zvezdom Cavaliersa Kyrie Irvingom u glavnoj ulozi. Ne bi bilo začuđujuće da se ove dve ekipe ponovo nađu u konferencijskom finalu jer im konkurencija u ovom delu NBA jednostavno nije dorasla. Ipak, paradoksalno zvuči da objektivno slabiji Istok trenutno ima bolji odnos pobeda i poraza u duelima sa komšijama sa Zapada! Da li je do kasnog „paljenja motora“ ekipa sa Zapada ili je došlo do ravnoteže među oponentima, vreme će pokazati. Ali vratimo se na vicešampione.

Cavaliersi imaju dosta kadrovskih problema. Od početka sezone je bilo jasno da se do januara ne može računati na pojačanje iz Celticsa, turbo brzog playa Isaiah Thomasa, a rešenje je pronađeno u nekadašnjem MVP igraču lige Derricku Roseu. Na žalost, povrede koje su stalno prisutne u njegovoj karijeri sve više predstavljaju opterećenje za nekadašnjeg senzacionalnog igrača. Iako je bilo priča da će čak završiti karijeru, odlučio je da nastavi da igra. Kako god, vrlo je verovatno da na žalost više nikada nećemo videti Rosea kakvog ga pamtimo iz ranijih godina. Pored njih dvojice povređen je i Tristan Thompson, i u nekoj drugoj ekipi to bi bio dodatan razlog za očajavanje, jer pored spomenute trojice igrača mora se spomenuti još jedan (nekada veliki) igrač, Dwayne Wade. Nakon nekoliko katastrofalnih partija na početku sezone, izjavio je da „ne zna svoju ulogu u timu“. Prilično nejasna izjava za igrača koji ima 14 NBA godina iza sebe. Srećom po Cavse, Wade je (za sada) pronašao svoju ulogu sa klupe koju odrađuje kako treba. Ipak, da u Cavsima sve bude kako se i očekuje od vicešampiona, potrudio se (a ko bi drugi) LeBron James. U svojim nastupima u prvoj trećini sezone igra kao da ima bar 7, 8 godina manje i kao da je tek dobio priliku da se pokaže pred publikom šta zna i ume. A ono što James može, to verovatno ne može niko u ligi. Ako nastavi ovim ritmom, LeBron sebe promoviše u najozbiljniju figuru za još jednu MVP titulu. Iako ima još kandidata, nijedan od njih nema pedigre koji krasi ovog igrača. Uostalom, nije mu uzalud nadimak The King… Da ne bude zabune, nije James jedini koji igra odlično u ekipi Cavsa. Dugo potcenjivani Kevin Love igra odlično na pozicijama centra i krilnog centra, i pored Jamesa je glavni „krivac“ za ove serije pobeda kojima neće skorije doći kraj, jer će se ionako dobro izbalansiran tim samo dodatno pojačati igračima koji trenutno ne nastupaju zbog povreda. A tu je i trade koji „visi u vazduhu“, a u kome se spominje i dolazak DeMarcusa Cousinsa ili DeAndre Jordana do sredine februara…

A kako smo već spomenuli Boston, odmah treba napomenuti da je autor ovog teksta iznenađen načinom na koji oni igraju prvi deo sezone. Sigurno, uz dosta raspoloženih igrača i sa vrhunskim trenerom na klupi, čini se da će ova ekipa u narednim godinama biti ozbiljan kandidat i za NBA naslov. Naravno, za tako nešto treba da se složi dosta kockica, ali za sada sve ide kako treba. Kyrie Irving napokon ima ulogu prve zvezde time, a može se slobodno reći i da je jedan od četiri, pet igrača koji su najviše obeležili početak sezone. Pored njega sjajne role imaju mladi igrači poput Jaylena Browna i Jaysona Tatuma, kao i iskusni Al Horford i Marcus Smart. Klupa ima sasvim solidan doprinos i može se reći da je budućnost ovog tima poprilično svetla.

Iako je Toronto zbog ranijih godina dosta osporavan pred početak sezone, družina skupljena oko prvih zvezda tima DeMara DeRozana i Kyle Lowryja izuzetno dobro se kotira. A kada smo kod Lowryja, interesatno je napomenuti da je on trenutno sa svojih 180cm drugi skakač ekipe sa 6.4 skokova po meču! Samo je startni centar Jonas Valancijunas bolji od njega u toj kategoriji, a Toronto sada drži prilično sigurno treću poziciju na Istoku. Ako nastave u ovom ritmu, mogli bi čak i da obore rekord po broju pobeda u kratkoj istoriji Raptorsa od 23 godine postojanja, što opet govori u prilog ovogodišnjim nastupima Dinosaura.

Međutim, ako tražimo zaista pravo iznenađenje prvog dela sezone na Istoku, u najpozitivnijem smislu te reči su ekipe Detroit Pistonsa, Indiana Pacersa i New York Knicksa. Timskom igrom, tako karakterističnom za ekipu Pistonsa, nadomešćuju sve nedostatke koje su im bili pripisivani pred početak sezone. Zanimljivo je da najbolji strelac ekipe, Tobias Harris, ima svega 18.2 poen na svom kontu, što i te kako treba da zabrine protivničke igrače i trenere. Ne bi bilo začuđujuće da na februarskom skupu svih zvezda NBA nemaju nijednog predstavnika, iako se čini da bi se makar Andre Drummond (13.7 poena, 15.1 skokova) trebao pojaviti na All-Star utakmici.

Za Indianu Bojana Bogdanovića tek se nije očekivalo – ništa. Zamenjena je kompletna spoljna linija koja je barem po imenima bila daleko slabija od prethodne. Ali, kako košarku igraju živi ljudi, a ne brojke, na iznenađenje većine ljubitelja košarke Indiana trenutno drži petu poziciju ispred nekoliko ekipa koje su (projektovano) trebale da se nađu ispred njih. Naravno, u celoj priči se mora pohvaliti Bogdanović kome je promena sredine i te kako pogodovala. Trenutno je drugi strelac ekipe sa 14.6 poena po meču, uz odličan šut od 49%. Ako na to dodamo i odličnih 42.3% u šutu za tri poena i preko 30 minuta u igri, jasno je da će se zbog Indiane na ovim prostorima često ostajati budnim do zore. Ipak, koliko god Bogdanoviću prijala uloga u Pacersima, šta tek onda treba reći za Victora Oladipoa? Šuter koji je u redovima bivšeg kluba Oklahome bio samo ispomoć Russellu Westbrooku se pokazao kao izuzetan igrač koji beleži najbolje partije u životu! Koliko dobro igra neka posluži statistika koja kaže da je na ciframa od 24.5 poena, 5.3 skokova i 4 asistencije po meču, uz 1.8 ukradenih lopti. Po našoj slobodnoj proceni, ako ovako nastavi, All-Star nastup mu je zagarantovan već ove sezone. A kada smo već kod bivših igrača Thundera, i Domantas Sabonis u Indiani pokazuje raskoš svog talenta koji nije mogao da iskaže u Oklahomi i čini se kao još jedan pun pogodak uprave Pacersa.

Svakako da izveštaj o ovoj konferenciji ne bi bio potpun bez spominjanja Grka Giannisa Antetokounmpa, svemogućeg krila Milwaukee Bucksa. Bucksi su za sada na poziciji koja je i odgovarala celokupnom igračkom kadru na početku sezone, ali sam Grk igra –fenomenalno! Bilo je raznih najava da je on sigurni MVP u narednih nekoliko godina. Međutim, način na koji on trenutno igra ga već sada stavlja na spisak glavnih kandidata, rame uz rame sa LeBronom Jamesom i Jamesom Hardenom.  The Greak Freak trenutno ima zastrašujuću statistiku od skoro 30 poena po meču, 10.4 skokova, 4.5 asistencije, 1.7 asistencije i isto toliko blokada! Statistički gledano, trenutno je ubedljivo najbolji u ligi što se tiče all-round igre.

Izveštaj o Istoku završavamo sa dve veoma popularne ekipe – Philadelphija 76ersima i New York Knicksima. Phila je završila svoj Proces u kome se do sada bavila stvaranjem igrača i prikupljanjem istih na visokim draft pozicijama. Sada se bave stvaranjem pobedničke ekipe, a jednu od bitnih uloga ima i Dario Šarić. „Ubedivši“ trenera da je njegovo mesto u startnoj postavi 76ersa, Dario je samo nastavio tamo gde je stao prošle sezone kada mu je (nepravedno) oduzeta titula najboljeg rookie igrača sezone. Iako iskusni JJ Redick i Robert Covington imaju velike zasluge za dobre igre Phile, fokus je pre svega na dva igrača – Joela Embiida i rookie senzaciju Bena Simmonsa. Embiid je verovatno najbolji centar ove konferencije i za skoro 30 minuta na parketu postiže 23.7 poena uz 11.1 skokova. Ali ono što radi Simmons je tek neverovatno. Lakoća sa kojom on igra prevazilazi sam pogled na statistiku, jer iako po definiciji play, sa svojih 208 cm igra sve! Koliko se dobro snašao u svojoj prvoj NBA sezoni najbolje govore podaci da ga se već sada poređuje sa Magic Johnsonom i LeBronom Jamesom, što dovoljno govori o njegovoj lakoći igranja. Pred ovom ekipom je veoma svetla budućnost.

I konačno, Knicksi. Ekipa koja već godinama beznadežno deluje u očima svih NBA ljubitelja, ove sezone je napravila veliki rez. Odrekla se usluga prvog strelca i glavnog igrača tima, Carmela Anthonija poslavši ga u Oklahomu. Uz još nekoliko izmena, delovalo je da će ovaj tim potonuti još niže nego ranijih godina. Iako su trenutno u situaciji da su čas šesti, čas deveti, igrači iz Velike Jabuke su i dalje kandidati za doigravanje, ali mnogo važnije od toga, Knicksi ponovo deluje kao ekipa koja može da dobija utakmice. Glavna zvezda tima je Letonac Kristaps Porzingis koji zaista igra na visokom nivou. Ali, ako se to od njega i očekivalo, teško da je bilo za očekivati da će Tim Hardaway Jr. ovako proigrati. Njegov ugovor je bio predmet podsmeha na početku sezone, ali je sada sve manje zagovornika priče da je Hardaway preplaćen. Pored njih, odlične role imaju i Courtney Lee i Enes Kanter. Da li će to biti dovoljno za senzaciionalni ulazak u playoff na kraju sezone ostaje da se vidi.

Nakon pregleda situacije na Istoku, gde je već sada vrlo očigledno da će se do kraja sezone voditi velika borba za svako mesto u doigravanju, selimo se na zapadnu obalu, tačnije u Kaliforniju i u Oakland, odakle dolazi šampionska ekipa Golden State Warriorsa. Iako su sezonu krenuli nešto sporije nego prethodne sezone, trenutno drugo mesto najbolje govori koliko oni mogu visoko čak i kada drže „rezervu“ u sebi. Steph Curry i Kevin Durant su glavni stožeri ekipe i sigurni učesnici All-Star vikenda, a zavisno od forme i volje glasača, tu bi se trebalo naći mesta i za vrsnog šutera Klaya Thompsona. Posle 28 utakmica u sezoni blizu je toga da bude član elitnog kluba 50/40/90 (procenti ukupnog šuta, šuta za tri poena i šuta sa linije slobodnih bacanja), što je zaista veoma retko ostvarenje. Ako na sve to dodamo i čoveka zaduženog za sve, Draymonda Greena, uz i dalje veoma korisnu klupu, dolazimo do toga da je šampionska ekipa i dalje najveći favorit za osvajanje prstena.

Ali da bi stigli do tog cilja, moraće da preskoče dve veoma opasne prepreke. Prva od njih je ekipa Houston Rocketsa koja, kada bi se sezona danas završila, imala ubedljivo najbolji procenat pobeda u istoriji ovog tima! U nedostatku do skoro povređenog Chris Paula, James Harden je igrao na poziciji playmakera i trenutno je prvi strelac, ali i drugi asistent lige! Pored standardno dobrog Erica Gordona i krajnje neočekivano odličnog Clinta Capele, ova ekipa sa oporavljenim Paulom može samo bolje da izgleda, iako trenutna pozicija govori da su oni već sada sjajni. Harden se pokazao kao jedan od najozbiljnijih kandidata za MVP nagradu koju je možda mogao da dobije i prošle sezone. Ovakvom igrom, teško da mogu dva puta da ga „preskoče“ za ovu nagradu, čime bi postao tek drugi igrač u istoriji lige koji je dobio i nagradu za najboljeg šestog čoveka i MVP nagradu. Prvi i jedini do sada je bio legendarni centar Portland Blazersa Bill Walton, koji je prvo bio MVP finala, zatim MVP Lđlige, da bi u nastavku karijere, uništen povredama, u odličnoj ekipi Boston Celticsa kao zamena za Roberta Parisha i Kevina McHalea bio toliko dobar da je „zaradio“ još jedno individualno priznanje.

Druga ekipa na koju Golden State treba da obrati pažnju su zdravi igrači San Antonio Spursa. Kažemo zdravi, jer Spursi i pored povrede glavne zvezde ekipe Kawhi Leonarda koji do sada odigrao tek jedan meč za Spurse ove sezone i dalje suvereno drže treću poziciju na Zapadu! Ako na povredu Leonarda dodamo i to da je startni play Toni Parker odigrao samo 4 utakmice, jasno je koliko je timski jaka ova ekipa, uz maestralno vođenje sa klupe jednog od najvećih trenerskih imena ikada Gregga Popovicha. U celokupnoj situaciji naviše je profitirao LaMarcus Aldridge, koji sa ovom formom mirne duše može očekivati da bude u selekciji Zapada u februaru mesecu.

Iako se od Denvera očekivalo da ove godine uđu u playoff (mada se na Zapadu nikad ne zna), trenutna pozicija sigurno prevazilazi i njihova očekivanja. Trener Mike Malone je odlično posložio ekipu koja u ovom momentu možda nije ekipa koja može da se upusti u ozbiljniju borbu za vrh kada dođe april mesec, ali koju je svakako interesantno pogledati. Jer, ako smo spomenuli Pistonse i njihov timski pristup igri, šta tek reći za Denver čijih čak šest igrača postiže preko 10 poena po meču, a gde je najbolji strelac, sa svega 15.6 poena po meču – igrač sa klupe? Naravno, reč je o Willu Bartonu, dok je pravi lider ekipe Nikola Jokić koji nastavlja da oduševljava američku javnost svojom igrom koja je tako netipična za NBA centre. Iako je konkurencija na poziciji pet dosta jaka na Zapadu (DeMarcus Cousins i Karl Anthony Towns), u nekim idealnim okolnostima sa ovakvom igrom možemo očekivati da će se nakon 2004. godine i pojavljivanja Peđe Stojakovića ponovo neki srpski igrač naći u All-Star ulozi. Povreda Blakea Griffina, kao i uvek nestabilno stanje sa zdravljem Anthony Davisa bi mogli u deficitu visokih igrača da ga vinu među najveće zvezde lige.

Portland Blazersi takođe odlično koriste posustajanje predsezonskih favorita u sakupljanju vrednih pobeda u borbi za plasman. Tu se naravno ističe pre svega Damian Lillard koji bi napokon trebao da povrati All-Star status. Prvi je strelac,asistent i pre svega lider ekipe u kojoj se kao riba u vodi snalazi i – Jusuf Nurkić. Bosanskom centru je nakon odlaska iz Nuggetsa otvoreno dosta prostora u novoj ekipi i on to odlično koristi. Sa 15.1 poenom i 7.8 skokova treći je strelac i prvi skakač ekipe, ali je neizostavni deo Blazers mašinerije. Ako na to dodamo i igrače sa klupe koji (uglavnom) dosta dobro odrađuju svoj deo posla, dolazimo do jedne jako kompaktne ekipe kojom već šestu sezonu rukovodi Terry Stotts.

Na Zapadu moramo da se pozabavimo i ekipama koje nisu najbolje krenule, a čija su očekivanja bila (s pravom) velika, a to su ekipe Oklahome Thundera, LA Clippersa, kao i Memphis Grizzliesa.

Za poslednje dve navedene ekipe može se i naći opravdanje u vidu povreda glavnih igrača ekipe. Kod Grizzliesa, srce i duše ekipe Mike Conley već duže vreme nije aktivan, dok postoji i rastuće nezadovoljstvo prve zvezde ekipe Marka Gasola, zbog čega je u prvi plan upao Tyreke Evans, igrač sa klupe koji je davne 2010. bio proglašen i za rookieja godine! Možda je došlo vreme posle dve godine provedenih više van terena nego na njemu i da Evans napokon nađe svoje mesto pod NBA suncem.

Kod manje popularne (ali poslednjih godina dosta uspešnije) ekipe iz Los Angelesa, Clippersa, dešava se sve ono što smo već viđali i godinama ranije samo mnogo kasnije – u doigravanju. Sada su ih povrede desetkovale već na početku sezone. Nakon svojevrsnog egzodusa najboljih igrača ekipe (Chris Paul, JJ Reddick, Jamal Crawford, Mbah a Moute), ekipu je privremeno, ponovo zbog povrede, napustio i Blake Griffin, zbog čega uprava Clippersa razmišlja i o tradeu gde bi se „rešila“ i poslednjeg startera iz prethodne sezone! Na meti ostalih klubova je DeAndre Jordan, jedan od onih igrača koji svojom pojavom pre svega u defanzivi može mnogo da utiče na svaku ekipu. Problem je u tome što Clippersi za njega (sa pravom) traže dosta, a pitanje je koja ekipa će zagristi „mamac“. Dobra vest je da se napokon u postavu vratio Miloš Teodosić koji bi, ako povrede budu prošlost, mogao da bude od krucijalne pomoći ovom timu u borbi za drugi deo sezone.

I konačno, stižemo i do najvećeg razočarenja prvog dela sezone i ekipe Oklahoma City Thundera. Nešto opasno ne funkcioniše u ovoj ekipi već odavno, ali to svakako nije slučaj sa skautskom službom. Redom su iz ove ekipe odlazili bivši (i budući) MVP igrači lige (James Harden i Kevin Durant), a onda i veliki broj epizodista, koji su zapravo igrači za mnogo veća dela i koji svoje znanje i veštinu sada pokazuju negde drugde. U prethodne tri godine redom su odlazili Serge Ibaka, Dion Waiters, Reggie Jackson, Ish Smith i Lance Thomas, da bi pre ove sezone tim napustili (putem trejdova) i Victor Oladipo, Enes Kanter, Taj Gibson, Domantas Sabonis i Ersan Ilyasova. Koliko su ti igrači bili na neki način „sputani“, najbolje govori da prva četvorica trenutno imaju mnogo bolje brojke nego kada su igrali u Oklahomi, a Oladipo bi čak već ove godine mogao i do All-Star nastupa! Dolazak Paula Georgea u poslednjoj godini ugovora, kao i ćudljivog Carmela Anthonyja, je od starta bilo kockanje koje se, barem u ovom momentu, nije isplatilo. Anthony ima najgori šuterski učinak u karijeri, najmanji broj asistencija i najmanji broj šutnutih slobodnih bacanja, uz najgori procenat šuta u karijeri za najmanji broj minuta provedenih na parketu. Da li je u pitanju samo „sporo paljenje“ ili je Carmelova karijera krenula silaznom putanjom, ostaje da se vidi. Takođe, i Paul George igra po principu toplo – hladno zbog čega Oklahoma, barem za sada, ne deluje kao ozbiljan konkurent za (makar) polufinale konferencije. Ako se usaglase, svakako da u ovoj ekipi i te kako ima potencijala. Ali ako ne, moguće je da će sezonu završiti već sredinom aprila.

Od rookie igrača odmah su se istakli Ben Simmons, koga smo već predstavili ranije kao apsolutni hit sezone već u ovom momentu. Pored njega, svoje minute odlično koriste i Jayson Tatum iz Bostona, kao i Donovan Mitchell (Utah Jazz) i Kyle Kuzma (LA Lakers), svojevrsna krađa ovogodišnjeg drafta. Ako pored njih dodamo i finsko čudo od igrača Lauri Markkanena (Chicago Bulls), kao i dvojac iz Sacramento Kingsa Bogdana Bogdanovića i De’Aaron Foxa, dolazimo do sasvim solidne generacije. Bilo bi nepošteno iz ove priče izuzeti i Lonzo Balla, prerano „izvikanog“ playa LA Lakersa. Iako je očigledno da momak zna da igra, isto tako je očigledno da mu medijski pritisak stvoren oko njegovog oca i braće veoma smeta, što utiče i na kvalitet igara ovog talentovanog momka.

Pratićemo i dalje šta se dešava u drugoj trećini NBA sezone, uspone i padove ekipa i igrača pojedinačno i o tome ćemo vas redovno obaveštavati. A kako se bude bližila All-Star pauza, očekujte i blockbuster trejdove kojima će se možda izmeniti kompletna slika nastala u prvoj trećini sezone.

 

Autor: Srđan Nikolić