All-Star utakmica kroz plate igrača

All-Star utakmica je oduvek bila neki presek, sumiranje učinaka, priprema za ostatak sezone, ali pre svega vrhunska zabava. Smeštena u februaru, na otprilike 70% odigranih utakmica, ona služi da se igrači malo odmore od prave košarke i u opuštenom, gotovo neobaveznom basketaškom izdanju pokažu šta sve znaju najbolji igrači u najboljoj ligi na svetu, bez rezultatske opterećenosti i taktičkih zamisli. Uglavnom bez takmičarskog značaja (mada je bilo utakmica na jednu loptu), All-Star služi da igrači pokažu svu svoju kreativnost, a ligi ova utakmica uvek podiže popularnost, rejting gledanosti i – finansijski dobitak. Predviđanja kažu da će minimalna zarada biti oko 200.000.000 dolara, dok se o maksimalnoj zaradi ne sme ni pomišljati.

Upravo oko toga ćemo napraviti određeno poređenje. U periodu kada plate rastu u neverovatnom ritmu i kada igrači često dobijaju (nezasluženo) veliki novac za svoje umeće, zanimljivo bi bilo videti kako bi izgledale All-Star ekipe kada bi se one pravile ne prema učinku na terenu nego prema učinku agenata u kancelarijama vlasnika timova.

Tema je sama po sebi veoma zanimljiva. Ono što će u odmah upasti u oči je činjenica da su neki ugovori mogli biti potpisani još 2011. godine i da su tadašnji vrhunski igrači zbog visine salary capa (limitirana svota novca koja je dozvoljena za plate igrača) mogli sada biti tek prosečno plaćene “zvezde”. Salary cap je od sezone 2011/12 porastao za skoro 30%, a svaki vešti vlasnik je novi novac koristio da na taj način privuče nove igrače u svoj tim. Uzevši u obzir leto 2011. godine kada su bili potpisivani ugovori koji ističu ovo leto, mora se reći da je te godine salary cap bio nešto više od 58 miliona dolara, dok je sada oko 94 miliona i – još uvek raste. Sledeće godine bi projektovano trebalo da ide na skoro 103 miliona dolara, a to će nekim narednim free agentima omogućiti još viša primanja. U takvoj situaciji veština menadžera dolazi do izražaja čak i više od veštine baratanja loptom širom NBA terena. Sa sve većom popularnošću NBA lige u celom svetu, NBA je prepoznala situaciju u kojoj poneka imena u postavama ekipa mogu da budu igrači koji po karakteristikama ili formi ne zaslužuju nastup na All-Star utakmici, ali koji svojim harizmom, učinkom u toku karijere i, pre svega, privlačenjem sponzora i novčane zarade bivaju pozvani na ovu manifestaciju. Možda i najupečatljiviji primer toga je učestvovanje Magica Johnsona na All-Star utakmici 1992. godine kada je bio i MVP tog meča, a da pri tome nije više bio ni aktivan igrač jer se povukao iz lige na samom početku te sezone ne odigravši nijednu utakmicu.

Pozvani igrači

Startere za All-Star utakmicu na Istoku čine tandem Cavsa LeBron James i Kyrie Irving, kao i grčko čudo od igrača Giannis Antetokounmpo, zajedno sa Jimmyjem Butlerom iz Chicaga i DeMarom DeRozanom iz Toronta. Ostatak ekipe koju je odabrao sturčni štab na čelu sa trenerom Bostona Bradom Stevensom čine igrač njegove ekipe Isaiah Thomas, triling playmakera John Wall, Kyle Lowry i Kemba Walker, kao i dva Paula, krila George i Millsap, zajedno sa Carmelom Anthonyjem koji je ušao kao zamena za povređenog Kevina Lovea.
Za ekipu Zapadne Konferencije prvo će se na parketu pojaviti tandem najbolje ekipe u ligi u ovom momentu, ekipe Golden Statea, Kevin Durant i Steph Curry, a njima će društvo na početku meča praviti James Harden, Kawhi Leonard i Anthony Davis. Rezervne igrače je odabrao stručni štab na čelu sa Steveom Kerrom iz Golden Statea, a čine ih još dva igrača Warriorsa Klay Thompson i Draymond Green, zatim playmaker Thundera Russell Westbrook, krilo Gordon Hayward i centri DeAndre Jordan, Marc Gasol i DeMarcus Cousins.
Na prvi pogled, reklo bi se da za obe ekipe nastupaju trenutno najbolji igrači u ligi, makar u ofanzivnom smislu, što je za ovakvu utakmicu i najvažnije. Najupitniji je jedino nastup Carmela Anthonyja kome će ovo biti deseti nastup na All-Star utakmici i to usred glasina o mogućem tradeu iz New York Knicksa. Međutim, povreda Kevina Lovea kao i moguća finansijska dobit za ligu učešćem igrača iz jedne od najpopularnijih franšiza Americi omogućila mu je još jedno pojavljivanje na ovoj utakmici za prestiž.
Ali sada ćemo videti kako bi izgledale postave obe konferencije kada bi jedini kriterijum bila godišnja plata igrača.

Kakve su plate?

Startnu postavu Istoka u ovom slučaju bi činili LeBron James (Cavs, 30.9 miliona $), Carmelo Anthony (Knicks, 24 miliona $), Al Horford (Celtics, 26.5 miliona $), DeMar DeRozan (Raptors, 26.5 miliona $) i Dwyane Wade (Bulls, 23.2 miliona $),
Rezerve bi bili Dwight Howard (Hawks, 23.2 miliona $), Andre Drummond (Pistons, 22.1 miliona $), Hassan Whiteside (Heat, 22.1 miliona $), Brook Lopez (Nets, 21.1 miliona $), Bradley Beal (Wizards, 22.1 miliona $), Derrick Rose (Knicks, 21.3 miliona $) i Kyrie Irving (Cavs, 17.6 miliona $).
Kao što se da primetiti, najplaćenija postava Istoka i najbolja postava se poklapaju sa samo četiri imena. Novac koji primaju ove sezone poklapa se i sa igrama koje treba da pruže samo kod tandema Cavsa, LeBrona Jamesa i Kyriea Irvinga, kao i kod DeMara DeRozana i krajnje upitno kod Carmela Anthonyja koji je u postavu ušao zbog povrede Kevina Lovea čija godišnja plata od 21.1 miliona dolara ga čini jedanaestim najplaćenijim igračem na Istoku.
Nepojavljivanje visokih igrača poput Ala Horforda, Andre Drummonda, Hassana Whiteside, Dwighta Howarda i Brooka Lopeza više se može uzeti kao rezultat trenda igranja small-ball košarke nego kao rezultat previše loših partija sve petorice. Naime, sa izuzetkom Lopeza čije beznadežne Netse ne treba previše ni komentarisati, sva četiri preostala centra su stubovi svojih ekipa koje se bore za doigravanje od kojih se preporođeni Boston Celticsi bore čak i za čelnu poziciju u Istoka sa do juče nedodirljivim Cavaliersima.
Interesantno i pomalo neverovatno zvuči da nijedan centar neće nastupiti na All-Star utakmici na strani Istoka što je jedinstven slučaj u istoriji ovih utakmica! Štaviše, u postavi Istoka postoji samo jedan igrač koji je po definiciji “četvorka”, a to je Paul Millsap sa svojih 203 centimetra visine.
Dwyane Wade, bivši igrač Miami Heata koji je vezao dvanaest nastupa na All-Star utakmicama, sa 35 godina nije uspeo ponovo da uđe u 12 najboljih iako je i dalje, po broju glasova navijača, jedan od najpopularnijih bekova na Istoku. Derrick Rose, najmlađi MVP u istoriji lige koji već godinama ima problema sa povredama, kao i Wade, ove godine je promenio klub i nastupa za potpuno dezorijentisane New York Knickse. Ovo mu je poslednja godina petogodišnjeg ugovora koji je potpisao još sa Bullsima 2012. godine nakon MVP sezone. Bradley Beal, šuter Wizardsa, konstatno napreduje u svojoj karijeri, ali je mesto na All-Star vikendu ipak više zaslužio njegov saigrač John Wall, iako je jedan od glavnih igrača preporođenih Wizardsa koji su pred pauzu za All-Star utakmicu na visokom trećem mestu kao lider Southeast divizije.
Najjeftiniji igrač, barem prema trenutnoj zaradi, koji nastupa na All-Star utakmici je Giannis Antetokounmpo, all-round krilo Milwaukee Bucksa koji će ove sezone primiti “samo” blizu 3.000.000 dolara, ali od sledeće sezone počeće da prima čak 22.4 miliona dolara, što će ga dovesti do situacije da će i finansijski pripadati elitnom klubu igrača. Ostali igrači na spisku “pravog” All-Stara su igrači koji su dosta ranije potpisali ugovore i koji će nakon ove sezone poput Kyle Lowryja i Paul Millsapa već moći da izdejstvuju mnogo veće ugovore.
Startnu postavu Zapada u ovom slučaju bi činili Kevin Durant (Warriors, 26.5 miliona $), Dirk Nowitzki (Mavs, 25 miliona $), Anthony Davis (Pelicans, 21.1 miliona $), Mike Conley (Grizzlies, 26.5 miliona $) i James Harden (Rockets, 26.5 miliona $).
Rezervni igrači bi bili Russell Westbrook (Thunder, 26.5 miliona $), Harrison Barnes (Mavs, 21.1 miliona $), Chandler Parsons (Grizzlies, 22.1 miliona $), Deandre Jordan (Clippers, 21.1 miliona $), Marc Gasol (Grizzlies, 21.1 miliona $), Damian Lillard (Blazers, 24.3 miliona $) i Allen Crabbe (Blazers, 18.5 miliona $) koji bi nastupao umesto povređenog Chris Paula (Clippers, 22.9 miliona $) koji bi sigurno imao mesta na ovoj manifestaciji.

Razlike

Na prvi pogled najveće iznenađenje u ove dve postave bi bilo pojavljivanje beka Blazersa Allena Crabea koji ove sezone prima čak 18.5 miliona dolara kao rezervni bek Portlanda i postiže tek 10.4 poena za 28 minuta na parketu, a to mu je najbolji učinak u karijeri koja traje četiri godine. Drugo veliko iznenađenje bi bilo pojavljivanje Chandlera Parsonsa iz Memphisa čijih 19 minuta po meču i svega 6.5 postignutih poena ga sigurno ne kvalifikuju za ovu vrstu utakmice. Dirk Nowitzki, koji ima 13 nastupa na All-Star utakmici i koji je jedan od najboljih “četvorki” u istoriji lige, ove godine postiže oko 14 poena uz 6 skokova nakon povrede koje je imao početkom godine. Ta plata je uzrokovana izuzetnim odnosom sa upravom kluba i činjenicom da je mu je prethodni ugovor bio dosta niži od realne igračke vrednosti u tom momentu jer se Nowitzki “žrtvovao” zarad dovođenja kvalitetnijih igrača u tim, što mu sada vlasnik Dallasa Marc Cuban na neki način kompenzuje. Iako će mnoge iznenaditi visina plate Harrisona Barnesa, nekadašnje krilo šampionskog Golden Statea sa 20 poena i 5.3 skokova po meču u ovom momentu ističe kandidaturu za MIP godine (igrača koji je najviše napredovao u odnosu na prethodnu sezonu) iako i dalje nije All-Star nivo.
Visina plate Mike Conleya je bila predmet velikih diskusija u toku prethodnog leta jer playmaker Memphisa nikada nije imao priliku da igra All-Star utakmicu. Ipak, u defanzivno orijentisanoj taktici ekipe Grizzliesa, Mike Conley je pored All-Stara Marca Gasola najvažniji “šraf” ekipe koja trenutno zauzima 6. poziciju sa samo jednom pobedom zaostatka za četvrtim mestom na Zapadu. Moglo bi se reći da Conley zaista nema sreće jer su bekovi koji reprezentuju Zapad ove godine i najveći kandidati za MVP-a sezone.
Pojavljivanje na All-Star utakmici igrača poput dvostrukog i aktuelnog MVP-a Stepha Curryja, kao i njegovih saigrača Klaya Thompsona i Draymonda Greena koji nisu na platnom spisku u eliti, je sasvim očekivano, kao i verovatno najbolje “petice” lige DeMarcusa Cousinsa i najboljeg defanzivca lige Kawhija Leonarda koje samo ranije potpisani ugovori dele od elitnog statusa i u finansijskom smislu. Takođe, igrač Utah Jazza Gordon Hayward igra sezonu svog života, a nakon ove sezone postaje ograničeni slobodni agent i ima mogućnost postizanja mnogo višeg ugovora.
Uzevši sve u obzir, jasno se vidi da najplaćeniji igrači često nisu i najbolji igrači koji se pojavljuju na ovoj manifestaciji. Ipak, kada se pogledaju sve okolnosti, ima i objektivnih razloga zbog čega se neki igrači ne nalaze na spisku elitnih košarkaša. Često tu iskoče igrači koje niko ne očekuje, ili slikovito, rađaju se nove zvezde dok neke postanu “padalice”. Ono što nama ostaje je da sačekamo nedelju i uživamo u majstorijama najboljih igrača koje ova liga ima.
Autor: Srđan Nikolić